Тријумф Јевремовићеве

Јевремовићева је у финалу савладала другарицу из клуба, која јој је однедавно и тренер, Светлану Вишњић са 15:14. Леп успех освајањем бронзе постигла је Јована Живановић мачевалка клуба Олимпија, организатора турнира, уједно и најмлађа такмичарка у конкуренцији  мачевалки из Румуније, Македоније и Србије. Друга бронза припала је Оани Пују из Румуније.

Мачевалац Силног Данило Николић заузео је друго место, пошто је у финалној борби изгубио од румунског мачеваоца Дориана Пирвана са 15:11. Две бронзе припале су гостима из Румунија Роберту Сфарлоаги и Стефану Вилћеану.

- Ово ми је прва победа на турниру у каријери у сениорској конкуренцији - рекла је Александра Јевремовић. - Задовољна сам како сам радила, посебно јер је Светлана Вишњић однедавно и мој тренр и зна све моје мане, али и врлине и против такве противнице је тешко мачевати а још теже победити...Конкуренција је била изванредна, овај турнр је стекао леп углед у региону и учествовало је чак 27 такмичарки...

Прошлогодишња победница Романа Царан из зрењанинског Омладинца освојила је пето место, а Данијела Илић из београдског Железничара шесто.

Млађи брат Данила Николића Лука славио је прошле године, победивши у финалу - брата! Ове године заузео је осмо место. Данило Николић није незадовољан пласманом:

- Сада сам адвокатски приправник и пуно радим, тако да времена за мачевање нема баш превише.  До финала сма догурао на свежину и жељу, у финалу сам успео само да неколико пута приђем на два поена, али није било снаге и за прокрет.  Уз мало више тренинга, сигуран сам да ће у наставку сезоне бити много боље... Четситам организаторима из клуба Олимпија на одличној организацији, одзив је био преко очекивања, чак 42 мачеваоца и 28 мачевалки!

Од српских мачевалаца, Рашко Мичић из Омладинца заузео је шесто а Филип Стојановић из Железничара седмо место.

Медаље и прелазне пехаре породице Савић, уручио је најбољима  начелник Академије Војске Србије Младен Вуруна. Такмичење је пратио и председник МС Београда Никола Марковић и друге угледне званице.

Љубомир Љуба Савић је био један од најтрофејнијих мачевалаца Југославије и Србије. Почео је у Црвеној звезди 1957, а  1958.  је прешао у Железничар и у њему као такмичар, тренер и генерални секретар остао да  краја живота. За репрезентацију Југославије је мачевао 103 пута. Био је шампион Југославије девет пута (све сениорске титуле), 15 пута је био првак Србије (14 сениорских и једна јуниорска) и 13 пута је био првак Београда. Побеђивао је на турнирима у Монпељеу (1966), Клагенфгурту (1967. и 1979) и другим.

Љуба Савић био је савезни селектор, тренер многих генерација српских мачевалаца, који су израсли у велике асове и шампионе, учитељ мачевања на позоришним академијама... Са супругом Снежаном која је такође била репрезентативка и сјајна мачевалка, љубав према мачевању пренео је на двоје деце сина Александра и кћер Тамару која је, између осталог, и три пута учествовала на Олимпијским играма (1992, 1996. и 2000). Преминуо је 2000. уочи одласка на Олимпијске игре у Сиднеју.