Тренингом до здравља

Према недавно објављеним резултатима истраживања Министарства омладине и спорта и Републичког завода за спорт уочено да се индекс телесне масе просечно увећао код дечака у нашој земљи за 7,3 процента, а код девојчица 5,6 процената. Истовремено је примећено да су телесна висина и тежина повећане, код дечака за  3 процента, а код девојчица за 2,5%. Међутим неке од варијабли које карактеришу физичку способност код девојчица су смањене за 6 процената, а код дечака за 12 процената. Упоредном анализом са децом из појединих земаља Европске уније, констатовано је да су резултати наше деце у већини испод просека.

Професор спорта Иван Зарић за сајт РТС-а истиче да је неопходно да и одрасли воде рачуна о редукцији телесне масе, рехабилитацији, корекцији телесних деформитета и кондиционој припреми. Зарић је дипломирао на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду, био је кондициони тренер првог тима фудбалског клуба Обилић, тренутно је ангажован у тениском клубу Стар као кондициони тренер и власник је фитнес клуба ''Сити''.

Шта значи избалансирана исхрана?

- Храна је основни извор енергије. Дневне енергетске потребе зависе од пола, година живота, телесне масе и телесне активности. Код деце у периоду раста и развоја, као и код трудница, постоје посебни захтеви за додатном енергијом. Дневна исхрана треба да буде што разноврснија, распоређена у најмање три оброка и базирана на уносу сложених угљених хидрата - кромпир, грашак, пасуљ - од 60 до 70 посто, остатак чине протеини и масти тј. месо пилеће, телеће, дивљач. Намирнице биљног порекла треба јести што више у свежем облику, а затим кувано или печено. Треба избегавати пржење, запршке, подгревање, као и конзумирање вреле хране. Неправилна исхрана, што ће рећи конзумирање намирница које нису потребне организму или штетних намирница, лоше спремање намирница, нередовни оброци, брзо гутање хране, обедовање у покрету, ћаскање уз ручак - све то доводи до многих поремећаја, а на првом месту су пад имунитета и гојазност - сматра Иван Зарић, професор спорта.

Колико је важна редовна и умерена телесна активност?

- Телесна активност подразумева свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (вожња бицикла, брзо ходање, пливање, трчање, кошарка, фудбал, тенис, фитнес...). Редовна телесна активност подразумева активност најмање 5 пута недељно, али препоручљиво је сваки дан. Умерена телесна активност је активност у аеробној зони рада у трајању од 30 минута до сат времена. 

Да би се човек правилно развијао, још од рођења почиње са вежбањем.

- У првој животној доби телесна активност је неопходна за раст и развој организма младе особе. Покрет је основна моторичка јединица кретања, уписан у генима човека као неизбежан саставни део живота. Тонизирајуће дејство покрета се може уочити од првих дечијих корака где се дечије игре појављују, као први моменти деловања телесног вежбања на организам у развоју. Телесним вежбањем у тој доби поставља се темељ квалитета живота. До десете године живота децу треба усмеравати ка базичним спортовима као што су гимнастика, пливање. Тако се развијају моторичке способности. У каснијем периоду живота дете се упућује ка спорту који одговара његовој анатомској предиспозицији, али пре свега избор мора бити одлука детета. Дете мора уживати у тој активности, а никако да га оптерећује, јер онда неће спорт као такав имати благотворно дејтво на развој младе особе.

Након 25 година, када се заврши телесни раст и развој човека, функционалне и моторичке способности опадају. Тај процес се не може зауставити, али може ли се редовним и умереним телесним вежбањем успорити?

- Пожељно је да телесну масу и крвни притисак који особа има у 25 година,  задржи до краја живота. Велика је заблуда да крвни притисак са годинама расте. Човек је постепено дошао у ситуацију да због начина живота, а понајвише стандарда, све више своје уобичајене активности обавља у седећем положају, тако своје тело доводи под утицај фактора који прете да га униште. У другој и трећој животној доби, вежбање има здравствени и естетски значај. Кардиолози и онколози препоручују редовну и умерену телесну активност као превентиву од најтежих болести. Људи који вежбају су јаки и ментално и телесно, јаки су и духом и телом. Вежбањем се ослобађамо стреса, који је, како лекари кажу, одговоран за многе болести. Док вежбамо у нашем организму лучи се ендорфин - хормон среће. После тренинга човек је расположенији, ведрији, орнији, пун енергије, лакше памти и обавља дневне обавезе.

Колико је важно да тренажни процес планира, води и контролише стручна особа - професор спорта и физичког васпитања?

- То је кључни детаљ. Вежбање, а поготово тренинг, могу имати штетан утицај на организам ако их спроводи недовољно едукована особа. Организујте свој живот тако да вежбању посветите сат времена дневно, јер само тим сатом повећавате квалитет и квантитет живота - констатовао је Иван Зарић.