Владе Дивац председник Олимпијског комитета Србије

Изборној Скупштини нашег националног олимијског комитета од 83 присуствовало је 82 делегата, од којих је поверење Дивцу указало 76 чланова.

Тој одлуци претходило је одустајање његовог противкандидата, досадашњег председника ОКС Ивана Ћурковића, због одлуке Скупштине да гласање буде јавно.

Биографија Влада Дивца

Рођен је 3. фебруара 1968. године у Пријепољу. Основну школу је завршио у том граду, а средњу у Краљеву.  Кошарку је почео да игра као дечак у пријепољском Елану, а у 14. години, 1982. прешао је у краљевачку Слогу. Из Слоге прелази у Партизан, са којим је био првак Југославије 1988.  Учествовао је на завршном турниру Купа шампиона, а 1989. освојио је национални куп и Куп Радивоја Кораћа. Дрес репрезентације Југославије и Србије и Црне Горе носио је на 117 утакмица, а 1990. и 2002. године освојио је титулу првака света.

Европски првак био је 1989, 1991. и 1995. године, а на Олимпијским играма 1988. и 1996. освајао је сребрне медаље. "Бронзе" је освајао на Светском првенству 1986. године и Шампионату Европе 1999.

Године 1989. почела је његова америчка каријера. Тада су га на драфту изабрали Лос Анђелес Лејкерси, за које је играо седам сезона, потом прешао у Шарлот, а затим Сакраменто, да би играње у НБА лиги окончао поново у Лејкерсима.

Јануара 1999. (сезона 1998-1999) одиграо је две утакмице за Црвену звезду у Евролиги, јер је у то време у америчкој професионалног лиги трајао штрајк играча.

У последњој сезони у каријери 2004/2005 мало је играо за Лејкерсе због проблема са леђима, тако да је 14. јула 2005. објавио завршетак професионалног играња.

Дивац је уз легендарне центре Карима Абдула Џабара и Хакима Олајџувона једини кошаркаш који је у НБА лиги постигао више од 13.000 поена и остварио више од 9.000 скокова, 3.000 асистенција и 1.500 блокада.

После пада тоталитарног режима вратио се српски спорт на место председника кошаркашког клуба Партизан. Клуб је наредне четири године водио из САД, а у Београду је главни оперативац био Предраг Даниловић, Дивчев пријатељ и такође један од најуспешнијих овдашњих кошаркаша.

После неуспелих покушаја да купи аранђеловачку пуниоцу воде "Књаз Милош" и компанију Новости, отишао је у мадридски Реал, где је радио као специјални саветник председника клуба Рамона Калдерона за кошаркашку секцију.

Дивац је био југословенски амбасадор добре воље, носилац трофеја "Војтер Кенедеи" као најхуманија личност НБА и српског Ордена Немање. Посвећен је хуманитарном раду, по којем је познат и цењен у САД. Деведесетих година је, са још шесторицом наших кошаркаша, основао Групу седам за помоћ деци из тадашње Југославије.  У септембру 2007. године покренуо је највећу акцију на простору Балкана, под називом "Можеш и ти". Циљ акције је сакупљање новца за куповину напуштених сеоских домаћинстава у које би требало да се насели 7.850 особа, који живе у избегличким камповима у Србији.
Од професионалног играња се опростио 22. септембра 2007. у Београду.

Дивац је у октобру 2008. именован за саветника потпредседника Владе Србије и министра унутрашњих послова Ивице Дачића.

Ожењен је Снежаном, са којом има синове Луку и Матију и кћер Петру (девојчицу коју су усвојили 1999. чији су родитељи убијени на Косову).