Карлос постао "Истински спортски херој"

Приликом церемоније подигао је голу шаку, коју је некада дизао у рукавици стиснуту у песницу, са раширеним прстима.

"Људи нису желели да схвате шта та песница значи. Покушали су да је изједначе са 'Црним пантерима'. То је био њихов избор. Погледајте моју шаку, има пет прстију, пет индивидуалаца. Они су разноврсни, али независни. Немају моћи, али када су заједно, постају моћни", објаснио је Карлос.

"Мислим да су почели да схватају поруку, 40 година касније. Можемо песницу да оставимо иза себе", додао је.

На Олимпијским играма у Мексику, Карлос је освојио бронзу на 200 метара, а Томи Смит златну. Њих двојица су искључени са игара када су искористили победничко постоље да скрену пажњу на тежак положај црнаца у Америци.

На подијум су изашли боси да би скренули пажњу на сиромаштво. Карлос и Смит подигли су стиснуте шаке у црним рукавицама када је засвирала америчка химна, а главе су спустили у молитви, уместо да гледају у заставу.

"О томе сам се бринуо. Не о томе колико Томи Смит брзо трчи, већ о нацији у опасности", рекао је Смит приликом церемоније, која се одвијала испред видео екрана на коме је приказана велика слика њих двојице на постољу.

Слика, међутим, није открила све. Из кадра су исечена боса стопала и порука саосећања са сиромашнима; сва пажња усмерена је тако на стиснуте песнице које су послале поруку већинској Америци.

"Много људи је тада видело ту шаку, младог црног човека са злокобном песницом. Концентрисали су се на песницу, јер је то ствар која је створила осећај милитантности. Ја то нисам имао, само осећај позитивне реакције", рекао је Карлос.

Карлос је одао почаст и трећем спортисти на подијуму, кога углавном игноришу приликом помињања тог догађаја. Аустралијанац Питер Норман освојио је тада сребрну медаљу, а носио је и значку Олимпијског пројекта за људска права и говорио је против односа његове државе према Абориџинима.

Сва тројица била су медијски растргнути и озлоглашени по повратку у своје земље.

"Он је био храбар као и нас двојица који смо подигли песницу. Никад нам није окренуо леђа, никад није ружно говорио о нама. Чврсто је стајао од 16. октобра 1968. док није умро", рекао је Карлос.

Смит и даље нема сумњи око онога што се десило: "Вредело је". Њих двојица су говорила и о инаугурацији новог америчког председника Барака Обаме.

Смит је рекао да је плакао док је гледао церемонију, а Карлос је рекао да је то вероватно најизузетнији дан у његовом животу, ако се не рачунају догађаји у најближој породици.

"То ми је важније од оног у Мексику. Ишао сам у школу и видео сам све велике председнике на зиду и нисам видео ниједног са којим сам могао да се повежем. Осећао сам се као да немам улогу у друштву. Видети господина Обаму како се заклиње... мислим да је у том тренутку сваки дух моје породице био са мном", рекао је Смит.

"Увек сам мислио да ће доћи тај дан и да ће доћи за мог живота. Али то што се десило је монументално", додао је освајач златне медаље.