Успешна година за српске спортисте

Оцену већине српских званичника да је спорт наш најбољи извозни производ током 2008. оправдали су, пре свих, тенисери Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Ана Ивановић и пливач Милорад Чавић.

Њихови резултати и понашање усред мноштва друштвених проблема требало би да на путу у друштво најбољих свима у Србији буду смерница и упозорење да је циљ достижан за оне који верују да су суштинске снаге у човеку конструктивне.

ГОДИНА ТЕНИСА

Почетком године Ђоковић је прекинуо трогодишњу владавину Швајцарца Роџера Федерера на турниру у Мелбурну, поставши први Србин освајач гренд слем титуле и најмлађи власник трофеја на Отвореном првенству Аустралије у конкуренцији мушкараца.

Наставак дана, који је освајањем титуле у микс дублу са Кинескињом Тјан Тјан Сун отворио Ненад Зимоњић, добио је дуго очекивни епилог у финалном окршају трећег рекета света и храброг француског борца Жоа Вилфрида Тсонге који је срчаношћу надградио поређење са славним боксером Мохамедом Алијем, али није успео да "нокаутира" српског играча.

Ђоковићева прва и Зимоњићева трећа гренд слем титула, уз финале Ивановићеве и полуфинале јелене Јанковић, били су јасан знак да ће и 2008. бити у знаку "белог спорта". Уследили су турнири широм планете, Србија је пратила и славила њихове успехе, сигнализирајући да нам је поред "хлеба" потребно и "игара".

Током године Јанковићева и Ивановићева доспеле су на прву позицију WТА листе, с том разликом што је Јелена годину завршила на трону, али је Ани припала част да прву гренд слем титулу у каријери дочека уз звуке химне "Боже правде" на централном терену Ролан Гароса.

Зимоњић је у пару са Канађанином Данијелом Нестором годину окончао као први дубл играч света овенчан титулом и са Мастерса у Шангају, којом је и Ђоковић означио крај сезоне.

Иако од најављеног Националног тениског центра још нема "ни темеља" Србија је, коначно, добила организацију АТП турнира, уз Ђоковићево обећање да ће наредне године у српску престоници "довести" врхуске играче.

ПЛИВАЊЕ САДА НА ВРХУ

Тениским херојима придружио се и пливач Милорад Чавић који је европско злато из Ајндховена на 100 метара делфин стилом, примљено у мајици са натписом "Косово је Србија" уз казну и бурне реакције јавности у свој вишеслојности, оправдао на Играма у Пекингу. Иако је злато у истој дисциплини припалао Американцу Мајклу Фелпсу, славу је након контроверзне трке морао да подели са срчаним Србином.

Крај године донео је Чавићу још два трофеја - златни и сребрни у дисциплинама 100, односно 50 метра делфин на континенталном шамипонату у малим базенима у Хрватској, али и делимично решење материјалног статуса како би несметано могао да настави припреме за светску пливачку смотру.

ПЕКИНГ КАО СМЕРНИЦА ЗА БУДУЋНОСТ

Централни догађај у 2008. години биле су Олимпијске игре, које су од 8. до 24. августа у Пекингу под слоганом "Један свет - један сан" у 28 спортова окупиле 11.128 такмичара из 204 државе.

Први пут после 96 година 92 олимпијца представљала су у 11 спортова нашу земљу под именом Србија, али су успели да забележе скроман учинак од три медаље - сребро је припало Чавићу, а бронзе Ђоковићу и ватерполистима. Наведени резултат донео нам је 62. позицију међу 87 земаља које су се уписала на листу освајача медаља.

На Параолимпијским играма у кинеској престоници "образ" спортској Србији осветлали су освајањем сребрних медаља стонотенисерка Борислава Перић и атлетичар Драженко Митровић у бацању диска.

Сумирајући резултате, представници Олимпијског комитета Србије оценили су годину успешном и, уз подршку државних институција битних за функционисање спорта, најавили почетак новог циклуса чији се пут завршава 2012. године на Играма у Лондону.

КОШАРКА, ОДБОЈКА, ВАТЕРПОЛО НИКАД НЕ БЛЕДЕ

Да је 2008. лепо и часно бити из Србије доказали су на борилиштима широм света традиционално успешни ватерполисти којима је, поред олимпијске бронзе, припало и европско сребро и злато у Светској лиги, као и одбојкаши - другопласирани на завршном турниру Светске лиге.

Одбојкашице су први пут у историји тог спорта на нашим просторима избориле пласман на Игре, али нису успеле да у Пекингу забележе значајнији резултат.

Кошаркаши су играјући мечеве пред препуном Ареном и под селекторском "палицом" Душана Ивковића обезбедили пласман на првенство Европе наредне године у Пољској, рукометашице су се са континенталног првенства у Македонији вратиле без иједне победе у групи, а пред рукометашима је светско првенство у Хрватској и покушај да одбране част некада једног од наших најтрофејнијих спортова.

Атлетичари Соња Столић и Мирко Петровић били су најбољи у кросу на територији Балкана, Драгана Томашевић освојила је бронзу у бацању диска на Купу Европе, а представници стрељаштва, веслања, кајака и борилачких спортова традиционално су се са најзначајнијих такмичења враћали са медаљама.

У екипној конкуренцији 2008. је поновио била година кошаркаша Партизана - освајача националног првенства, Купа Србије, Јадранске лиге и учесника четвртфиналног надметања у Евролиги. Мање успешни били су актуелни прваци државе, црно-бели фудбалери, изгубивши сва четири меча у Лиги Купа УЕФА.

Оно што је, можда, и значајније од успеха сениора јесу резултати млађих категорија - будућности српског спорта. Међу настављачима традиције "краљице спортова" су, судећи према приказаном потенцијалу у овој години, светска првакиња у скоку у даљ Ивана Шпановић и трећепласирани на светској смотри - Татјана Јелача (копље) и десетобојац Михаило Дудаш.

Не мање значајни су резултати пливача Ивана Ленђера и Чабе Силађија, кајакаша Марка Томићевића и Антоније Нађ, рвача Александра Максимовића, младих ватерполиста - вицешампиона Европе, кадетске рукометне репрезентације, која је освојила сребро на шампионату света, као и кошаркаша и кошаркашица до 20 година - освајача европског злата, односно бронзе.

2009. ДОНОСИ НАМ УНИВЕРЗИЈАДУ

Да докажу вредност представници студентског спорта Србије имаће наредне године на Универзијади у Београду, чија је организација протеклих месеци била доведена у питање због неопходности смањења буџета, али и афера унутра предузећа "УБ2009" које су узроковале оставку директора Синише Јаснића и делимичну промену запослених у организационом ланцу.

Потврда да светски спортски званичници имају поверења у наше организаторске способности јесте и чињеница да смо током године одређени за домаћина такмичења од изузетног значаја - првенства Европе за рукометаше 2012, одбојкашице 2011. и финалног турнира Светске лиге у конкуренцији одбојкаша наредне године.

НЕКИ СУ НАПУСТИЛИ СПОРТ, МНОГИ У ЊЕМУ ОСТАЈУ

Током 2008. од каријере у дресу репрезентације опростили су се ватерполисти Александар Шапић и Александар Ћирић, припадници генерације којој у ризници недостаје само олимпијско злато, а чији је члан био и у саобраћајној несрећи тешко повређени Данило Икодиновић.

Рекордер по броју наступа за национални фудбалски тим (102) Саво Милошевић одиграо је опроштајни меч у Београду, а интересантно је да му је то, уједно, био и прву наступ у дресу Србије.

Док су заслужни појединци одлазили у легенду, једна од најсјајнијих "Звездиних звезда" и дугогодишњи функционер црвено-белих Драган Џајић доспео је на насловне стране из не баш спортских" разлога.

Наиме, почетком фебруара са још двојицом бивших функционера Црвене звезде, Владимиром Цветковићем и Милошем Маринковићем, легендарни Џаја је ухапшен под сумњом да је злоупотребио службени положај приликом трансфера фудбалера Горана Друлића, да би истрага касније била проширена на још неколико играча.

Џајић је у истражном затвору провео пет месеци, а након изласка је најавио да ће тужити државу Србију због начина на који је ухапшен, као и медије који су објавили снимке и фотографије хапшења.

Добијање црногорског држављанства по изласку из затвора могло би да закомпликује кривични поступак који се у Србији води против њега, мада адвокат славног фудбалера Драган Савић тврди да његов клијент неће опструирати судски поступак.

У 2008, коју је Влада Србије прогласила годином борбе против насиља на спортским приредбама, изречена је и казна затвора од десет година навијачи Црвене звезде Урошу Мишићу који је 2. децембра 2007. на утакмици против кулског Хајдука нанео повреде припаднику Жандармерије Небојши Трајковићу, окарактерисане као убиство у покушају.

Пресуда Мишићу покренула је ланац реакција у српској јавности и јасно је да државним институцијама тек предстоји борба у циљу примене допуњеног Закона о спречавању насиља на спортским борилиштима.

ФУДБАЛ ЈЕ ПОНОВО У ТРЕНДУ

Најважнију споредну ствар и у Србији, фудбал, на организационом плану задесиле су велике неприлике током године коју је репрезентација предвођена Радомиром Антићем завршила на 30. мести листе Фифе, уз добре резултате у квалификацијама за Првенство света 2010. године у Јужној Африци.

На чело организације дошао је Томислав Караџић, након још једне афере која је условила подизање оптужнице против дотадашњег председника СС Звездана Терзић (и даље недоступног српској полицији) због сумње да је злоупотребио службени положај приликом трансфера некадашњих фудбалера ОФК Београда Бранислава Ивановића и Стефана Стошића.

У контексту приче о примени законске регулативе свакако велики "минус" представља чињеница да ни током ове године није донет нови Закон о спорту чији би Нацрт, судећи према најави министра омладине и спорта Снежане Самарџић-Марковић, требало да након двомесечне јавне распаве у априлу уђе у Вадину процедуру.

Дефинисање Националне стратегија развоја спорта у Србији може значити велики помак у решавању питања од значаја за ту област, веома важну за просперитет наше земље у свим сегментима.

Захваљујући спортистима Србија је у оквиру међународног друштвеног поретка заузела 2008. године значајније позиције и стога је неопходно обезбедити им услове за рад и помоћи им да своју енергију и даље усмеравају ка реализацији спортских и људских могућности.