Спортско друштво Партизан слави 64. рођендан

СД Партизан данас је асоцијација 25 клубова у исто толико спортова, међу којима су најупспешнији фудбалски, ватерполо и кошаркашки клуб.

Међу првим секцијама су фудбалска и атлетска, а од 1946. делују и секције за кошарку, шах, одбојку, тенис, смучање и пливање. Следеће године, 1947, основане су секције за бициклизам, бокс, хокеј на леду, стони тенис и мотоциклизам.

Последње су организоване секције за рвање, џудо, дизање тегова, ватерполо, стрељаштво, куглање, веслање, скокове у воду и рукомет.

Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају, осим припадника ЈНА, грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе.

На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Фудбалски клуб Партизан је 21 пут био првак државе, а освајач нациналног купа 11 пута. Највећи успех Партизана у европским такмичењима је финале Купа европских шампиона 1966. године када је поражен од мадридског Реала.

После распада Југославије, Партизан је први клуб из Србије који се пласирао у Лигу шампиона и који се пласирао у осмину финала Купа УЕФА.

Кошаркашки клуб Партизан 16 пута је освајао национално првенство, 10 пута национални куп, три пута Јадранску лигу.

Највећи успех у европоским такмичењима Партизан је остварио 1992. године када је победом над Хувентудом у Истанбулу освојио Куп европских шампиона, иако је те сезоне, због рата у Југославији, одиграо само једну утакмицу пред својим навијачима.

Партизан је освојио и три Купа Радивоја Кораћа 1978, 1979. и 1989. године.

Ватероло клуб Парзизан 24 пута је освојао домаће првенство, 23 пута је био победник купа, шест пута првак старог континента, а по један пут је био супер шампион Европе, победник Купа победника Купова Европе и победник Медитеранског Купа.

Последњи европски трофеј и једини недостајући у витринама је пехар ЛЕН Купа који су ватерполисти Партизана освојили маја 1998. године.