Најсрамнија спортска превара

Листа скандала у спорту, намештаљки, допинга и других аномалија сваке године све је дужа. У трци за успехом, трофејем, победом поједини спортисти немају моралне границе. Ако сви памте допинге Бена Џонсона и Ленса Армстронга, (не)доказани „кокаински скандал" Марадоне, или наметаљке Јувентуса, онда је неоправдано заборављена можда и највећа срамота у спорту која се догодила на Параолимпијским играма 2000. године у Сиднеју.

Те година светски спорт је осрамотио шпански кошаркашки параолимпијски тим који је требало да се састоји од играча са интелектуалним (менталним) заостатком (разликује се од кошаркашког турнира у којем учествују спортисти са физичким недостатком).

Како је касније установљено, шпанску репрезентацију која је у финалу Параолимпијских игара савладала Русију, чинило је десет играча који нису имали било какав ментални поремећај.

Скандал је открио новинар Карлос Рибагорда који се инфилтрирао у шпански кошаркашки тим две године пре почетка Параолимпијских игара. Он је једном шпанском магазину пренео да параолимпијском кошаркашком тиму Шпаније прикључио а да над њим није спроведен било какав тест да се утврди да ли уопште има право да буде део екипе. Како је рекао, једини тест који је имао био је да уради шест склекова након чега му је узета крв да се утврди ниво шећера.

Он је тврдио да ни његови саиграчи из репрезентације такође нису прошли тест којим би се потврдило да ли постоји услов да учествују на параолимпијском такмичењу.

Ипак, оно што је подстакло сумњу да је у питању велика превара била је објављена слика славља након освојеног злата у шпанском спортском магазину „Марка". Читаоци су на фотографијама препознали неке од играча који играју у регуларним аматерским шпанским лигама.

Рибагорда је потврдио да су поједини кошаркаши наступали у нижим шпанским кошаркашким лигама а да је само два кошаркаша заиста било са ментлалниим заостатком.

Колико је завера далеко ишла говори сведочење Рибагорде који је рекао да је њему и саиграчима саветовано да пре доласка у Сиднеј да пусте браде и носе качкете и шешире да их не би евентуално препознали кошаркаши Шпаније који учествују на Олимпијским играма.

Штавише, новинар је чак рекао да им је тренер, након победе над Кином са 30 поена разлике рекао да мало „спусте гас" и одиграју слабије да се не би открило да је екипа састављена од регуларних кошаркаша.

Ни то није био крај Рибагординих открића. Размере преваре тек су могле да се наслуте када је рекао да кошаркаши нису били једини параолимпијци који су у својим редовима имали спортисте без хендикепа, нити да је ово једино такмичење где су на превару учествовали. У такмичењу у стоном тенису, пливању и једној атлетској дисциплини такође су учествовали спортисти без хендикепа.

Од 200 параолимпијаца колико је Шпаније те године имала на Играма чак 15 није имало никав хендикеп. На Параолимпијским играма 2000. године Шпанија је по укупном броју медаља са 107 одличја заузела треће место иза Аустралије и Велике Британије. Оволики број спортиста није био плод само пропуста Параолимпијског комитета Шпаније. Многи сматрају да је то био организован покушај да се преваром на такмичењу освоји што већи број медаља и тако привуче што већи број спонзора који би финансирао параолимпијски спорт у тој земљи.

Као главни кривац означен је председник Шпанске спортске федерације за спортисте са менталним заостатком (FEDDI), Фернандо Мартин Винсенте, који је на почетку одбацио све оптужбе. Када је након истраге Шпанског параолимпијског комитета и Међународног параолимпијског комитета установљено да су наводи тачни, Винсенте се јавно извинио. Он је оставку поднео само два дана пре него што су званични резултати истраге објављени.

Убрзо након откривеног скандала репрезентација Шпаније је дисквалификована док су златне медаље уручене репрезентацији Русије.

Након 13 година покушај преваре добио је епилог и на шпанском суду где је главнооптужени био управо Фернандо Мартин Винсенте. Он је добио новчану казну од 5,400 евра док је FEDDI морала да врати 142,355 евра које је добила на конто субвенција за уговоре са лажним параолимпијцима.

Још 18 људи који су били укључени у скандал. заједно са кошаркашима, избегло је теже казне јер је истрага против њих прекинута.

Овај срамотан покушај преваре имао је катастрофалне последица за спортисте са менталним заостатком имајући у виду да је Међународни параолимпијски комитет суспендовао тај ниво такмичења са Параолимпијских игара.

Та организација је најавила да ће се спортисти са менталним заостатком вратити на Игре тек када се утврде поуздани тестови којима ће се утврдити ко има право учешћа, имајући у виду да претходни тестови нису били поуздани.

Тако су сви сјајни спортисти са менталним заостатком, због лажних параолимпијаца пропустили Параолимпијске игре у Грчкој 2004. године и у Пекингу 2008. године. Они су постепено почели да се враћају тек на Олимпијским играма у Лондону 2012. године и то само за такмичења у пливању, атлетици и стоном тенису.

Многи изузетни параолимпијци и данас испаштају због једног од највећиј скандала не само параолоимпијског спорта, већ спорта уопште.