Лоша девојка светског спорта

Тоња Хардинг је америчка такмичарка у уметничком клизању која је обележила почетак деведесетих година прошлог века. Згодну, нежну и лепушкасту Хардингову свет је могао да упамти као једну од најбољих уметничких клизачица свог времена. Уместо тога, њено име се везује за један од највећих скандала у историји спорта.

Хардингова је остала упамћена да је 1994. године организовала напад на главну конкуренткињу за одлазак на Олимпијске игре, земљакињу Ненси Кериган. Напад се догодио у јуну 1994. године, када је непознати нападач телескоп-палицом ударио Кериганову неколико центиметара изнад колена. Намера нападача била је да Керигановој поломи колено и да је трајно онеспособи да се бави овим спортом.

Јавност је била шокирана овим нападом који је само на први поглед изгледао као да је случајан. Након полицијске истраге утврђено је да иза њега стоји Керигенова ривалка, Тоња Хардинг, која је заједно са тадашњим супругом и још неколико особа сковала овај монструозни план.

Ривалитет Хардингове и Кериганове растао је из дана у дан, а врхунац је достигао на Националном шампионату САД 1994. године након којег се одлучивало које ће такмичарке ућу у састав америчке репрезентације за Олимпијске игре у норвешком Лилехамеру. Крем женске конкуренције овог спорта чиниле су такмичарке Кристи Јамагучи, Тоња Хардинг и Ненси Кериган. Те три такмичарке освојиле су и прва три места на Светском првенству у уметничком клизању 1991. године.

Ривалитет две такмичарке осетио се годину дана касније када је на Олимпијским играма у француском Албертвилу Кристи Јамагучи освојила злато, Ненси Кериган бронзу, док је Хардингова остала без медаље заузевши четврто место.

Када је 1993. године Кристи Јамагучи завршила професионалну каријеру, остале су две велике ривалке. Тоња Хардинг сматрала је да у Америци има места само за једну од њих. Уместо на леду, Хардингова је одлучила да конкуренцију елиминише на други начин.

Тоњин супруг Џеф Џилоли, заједно са Тоњиним телохранитељем Шоном Екартом,  унајмио је ситног криминалца и рекеташа Шејна Стента да обави прљав посао. Стент је пратио Хардингову и прилику да је повреди уграбио је 6. јануара 1994. године у Детроиту, након што је Кериганова завршила тренинг ноћ уочи почетка Националног шампионата САД. Стент је телескоп-палицом ударио жртву у десну ногу, али је на сву срећу  колено промашио за неколико центиметара, тако да је ударац завршио на бутини.

Напад је одмах изазвао невиђену медијску пажњу и представљао је националну вест. Тоња Хардинг тријумфовала је на шампионату и пласирала се за Олимпијске игре. Кериганова због повреде није учествовала на такмичењу, али се брзо опоравила, тако да је и она уврштена у олимпијски тим САД.

Колику је медијску пажњу изазвао напад и одлазак две такмичарке у Лилехамер најбоље говори податак да је тренинг женске америчке репрезентације у уметничком клизању пратило више од 400 америчких новинара. Бивши амерички клизач Скот Хамилтон тада је рекао да се од Олимпијских игара у Лилехамеру прави таблоидни догађај.

Полицији није требало дуго да открије да је у напад умешан Тоњин супруг. Он је ухапшен заједно са Стентом, Екартом и Дериком Смитом (који је возио ауто којим је Стент побегао након напада). Још мање времена је било потребно да Тоњин супруг призна кривицу у замену за сведочење против Хардингове и саучесника.

Тоња Хардинг успела је да избегне затвор, она је признала кривицу за учешће у планирању и организацији напада. За свој удео у злочину Тоња је кажњена са 500 сати друштвено корисног рада и новачном казном од 160.000 долара. Хардинговој је доживотно забрањено да се бави уметничким клизањем.

У својој аутобиографији издатој 2008. године Тоња је наводно имала намеру да ФБИ пријави шта је њен супруг намеравао да уради, али није смела због страха за сопствени живот. Она је написала да јој је супруг тада уперио пиштољ у главу и запретио да ће је силовати са још двојицом мушкараца, а да ће је затим и убити, уколико било коме открије да се спрема напад на Ненси Кериган. Њен супруг, који је након развода променио име, наводе бивше жене прогласио је смешним.

Живот Тоње Хардинг након напада креће силазним током. Исте године у јавност је процурио приватни видео снимак на којем је снимљен секс са тадашњим супругом. Сумња се да је Тоњин муж касету продао медијима.

Тоња се никада није вратила уметничком клизању, па је ангажмане тражила у рвању у блату, као и повременим филмским улогама у серијама. На крају Хардингова је од крхке клизачице на леду постала и боксерка и имала је шест борби у рингу. Више пута након инцидента Хардингова је имала сукобе са законом због мањих прекршаја и кривичних дела.

Са друге стране, каријера Ненси Кериган након напада имала је метеорски успон.

Иако је напад могао да оконча њену професионалну каријеру, он је на неки начин и користио Ненси Кериган, која је постала једна од најпопуларнијих медијских личности у САД. Кериганова је уновчила улогу жртве, потписала је јаке спонзорске уговоре који су јој донели више милиона долара. За Американце она је представљала холивудски пример како се неко издигао изнад неправде и постигао успех. Ипак, ни Ненси Кериган није била безгрешна.

Већ је на Олимпијским играма у Лилехамеру Кериганова направила глупост када је, након што је освојила сребрну медаљу, дала неумесан коментар на рачун победнице, украјинске такмичарке Оксане Баијул. Ненси је била незадовољна оценама, посебно немачког судије Јана Хофмана, док су Американци у све то унели и политичку конотацију и позивали се на нетрпељивости још из времена "хладног рата".

Организаторе је Оксанина победа затекла неспремне, па им је требало 20 минута да у архиви пронађу украјинску химну. Док су сви чекали на уручење медаља, до Кериганове је стигла информација да се на уручење одличја чека због тога што се украјинска клизачица шминка. Фрустрирана америчка спортискиња, несвесна да су камере укључене, прокоментарисала је: „Ма дајте. Ионако (Оксана) ће само изаћи овде и поново заплакати, у чему је разлика". Амерички медији су одлучили да пусте ту њену изјаву, што је довело до проблема.

Бесна Ненси Кериген је у знак протеста одбила да учествује у завршној церемонији Олимпијских игара. Касније се међутим испоставило да њено непојављивање на завршној церемонији није имало везе са протестом, већ са раније уговореном обавезом да са спонзорима учествује на паради „Свет Волта Дизнија". На паради Кериганова опет није могла да суздржи језик. Несвесна да се њене речи снимају, она се обратила човеку у костиму Микија Мауса речима: „Ово је глупо. Ово је најотрцанија ствар коју сам икада урадила". Касније, Керигенова се правдала да су њене речи извучене из контекста и да се односило само на чињеницу да је са собом на параду морала да носи медаљу.

Ипак, штета је учињена. Њен лик жртве, који су конструисали амерички медији, урушио се, и она је у медијима приказивана као нервозна, сујетна и ћудљива особа. Пукотине у имиџу Кериганове довеле су до много мањих спонзорских уговора, али и поред тога, освајачица олимпијске медаље добро је профитирала на инциденту који се догодио.