Кубанци долазе!

Одлука кубанске владе донета је пошто су спортисти те земље, нарочито у бејзболу и одбојци, годинама уназад масовно остајали у САД, због неупоредиво веће зараде. Кући су могли да рачунају на малобројне привилегије, али и на плату од 20 долара месечно.

Само ове недеље, талентовани млади кубански пичер Расијел Иглесијас није се појавио на тренингу и верује се да је пребегао у много богатију МЛБ лигу у САД. Eгзодус спортиста из ове острвске земље био је проузрокован чињеницом да су месечно добијали 20 долара.

Ова нова мера кубанских власти плод је најновије реформе система совјетског типа, под председником Раулом Кастром, који је на месту првог човека 2008. заменио свог брата легендарног Фидела Кастра. Кубанска влада је упорно тврдила да се годинама уназад "крало њихово спортско благо", а за то су нарочито била оптуживане САД.

Нове мере омогућавају кубанским спортистима да потписују уговоре у професионалним лигама у иностранству, чиме се раскинуло са политиком која је установљена после револуције 1959, а по којој се професионални спорт сматрао експлоататорским.

"Спортисти ће и даље морати да испуњавају своје обавезе према националној репрезентацији", наводи лист Комунистицке партије Кубе "Гранма".

Кроз историју многи спортисти су одлазили са Кубе, али било је и оних који су до краја остали верни свом народу.

Пироло одбио 5 милиона за "меч века" са Мухамедом Алијем

Легендарни кубански боксер у тешкој категорији, освајач три златне олимпијске медаље,Теофило Стевенсон, преминуо је у својој земљи од срчаног удара.

Популарни „Пироло" по мишљењу великог броја стручњака и љубитеља бокса био је најбољи аматерски боксер у историји. Стевенсон је представљао оно што се зове комплетан борац и спортиста. Поседовао је одличан рад ногу, имао разорну десницу, а боксерске вештине му није недостајало.

Такође, био је и велики џентлмен и спортиста, те прави представник цењеног кубанског бокса. Своју прву велику медаљу освојио је у Минхену 1972. године на Олимпијади. Злато из Немачке одбранио је у Монтреалу четири године касније, као и у Москви 1980. године.

Светска аматерска злата освајао је 1978 и 1986. године. Шансу да освоји своје четврто олимпијско злато морао је да пропусти, јер је Куба, као и остале комунистичке земље, бојкотовала Игре у Лос Анђелесу 1984. године. Повукао се 1988. године, након што је Куба одлучила да прескочи и Игре у Сеулу.

Многи су желели да виде „меч века", дуел са Мухамедом Алијем, али је овај то одбио. Иако му је нуђено тада невероватних пет милиона долара. Стевенсон је остао лојалан кубанској револуцији, казавши:„Шта је пет милиона долара у односу на љубави осам милиона Кубанаца".
Никада није жалио што није отишао у професионални бокс, и што није зарадио милионе. Борио се, како је волео да каже, за своју земљу и своје Кубанце. Зато је престижни амерички часопис „Спортс Илустратед" причи од Стевенсону дао наслов „Више воли да је „црвен", него богат".

Кубански фудбалер пребегао у САД

"Није било лако, тренери су били у предворју хотела", казао је Јоснијел Меса, који је из хотела побегао противпожарним степеницама. Наступ на Голд купу (првенство Средње и Северне Америке), кубански репрезентативац Јоснијел Меса је искористио да побегне из те карипске државе. Признао је да је одлуку да то уради донио пре почетка турнира у Сједињеним Америчким Државама.

У интервјуу који је дао шпанској телевизији Меса је изразио жељу да развије каријеру ван граница домовине. Стога је и одлучио да побјегне из хотела противпожарним степеницама и спустио се до аутомобила у којем су га чекали рођаци.

"Није било лако, тренери су били у предворју хотела", казао је Меса, откривши да је током бега у руци држао стаклену чашу која би му, у случају да је примећен испред хотела, послужила као изговор да је кренуо по лед у оближњи кафић.

Играчи бејзбола најтраженији у САД

У националном спорту, бејзболу, више од 50 играча пребацило се у америчку лигу. Најпознатији, Орландо Хернандез, побегао је рибарским чамцем на америчко копно. Хернандез је постао члан Јенкија из Њујорка, једног од најбогатијих и највећих спортских тимова у целом свету. А постао је и милионер и идол кубанске дијаспоре. Многи земљаци славе Хернандеза као неког ко је успео у великом свету. Али и за њега је важио закон - Кубанци који уђу на америчко тло смеју да остану, и да траже право боравка после годину дана.

Тако беже и други: Фудбалери иду у Мексико, одбојкаши у Италију, рвачи у Немачку. Након игара у Атини 2004 четири од пет кубанских победника у боксу окренули су домовини леђа. Фидел Кастро говорио је о „издаји револуције". Пре сваког међународног такмичења спортисти су упозорени о „опасностима капитализма" -  као што се раније радило у ДДР-у са перјаницама тамношњег спорта. И у спортским установама у Лондону, кубанске спортисте ретко испуштају из вида.

Линарес одбио Американце

Светли пример Кубанског бејзбола свакако је легендарни Омар Линарес један од најпознатијих Кубанских играча безјзбола својевремено је одбио понуду да заигра у америчкој професионалнол лиги. Понуда је била тешка 8 милиона долара. Он се задовољио са скромним животом на Куби и никада није зажалио што је донео овакву одлуку