Затворски фитнес

Слике робијаша од којих би многи могли без проблема да учествују на бодибилдинг или вејтлифтинг такмичењима натерала су фитнес стручњаке да открију у чему је тајна успеха. Посебно је интересантно како неко у условима ограничених ресурса успе да физичку спрему доведе до нивоа на којем би позавидели и врхунски спортисти. Иако до сада није спроведено озбиљније истраживање, појавила су се многа нагађања због чега су многи затвореници у сјајној физичкој форми.

Када је вежбање у питању, затвореници вероватно не следе ниједан од конвенционалних савета од исхране, која и није баш најквалитетнија, до самог начина вежбања. То је и нормално имајући у виду где се налазе. И поред свега они успевају да за кратко време набаце доста мишићне масе и да стекну врхунску кондицију.

Поједини фитнес стручњаци сматрају да основа брзог напретка људи иза решетака лежи у мотивацији. Док многи имају мотив набаце мишиће због естетских разлога, у затвору је то питање опстанка. За многе робијаше јако и мишићаво тело није избор, оно је услов опстанка у изузетно негостољубивом окружењу. Они морају бити велики и јаки да би преживели. Када имате такву мотивацију, логично је да ћете имати и резултате.

Оно што бодибилдери узимају као допинг, затвореници имају у изобиљу. Висок ниво тестостерона карактеристичан је за криминалце, посебно када се нађу у средини каква је затвор, где се налази велики број особа којима је такође ниво тестостерона висок. У средини где је насиље основ преживљавања, ниво тестостерона мора да остане висок.

Колико год чудно звучало, затвореници имају неупоредиво мање стреса него обични људи. Константан опрез је нешто што се подразумева, али они који су на робији не морају да плаћају рачуне, не трпе стрес на послу и породици, не сусрећу се са проблемима са којима се људи на слободи сусрећу. Тако нешто потврдио и „лош момак" енглеског фудбала, Џои Бартон који је рекао да се најбезбрижније осећао у затвору, где није морао да брине породичне, професионалне и друге бриге. Као што је речено, вечити опрез и борба за живот повећавају ниво тестостерона код затвореника, али ван тога других, свакодневних стресова нема.

У затворима постоји тачан распоред и рутина у коју се уклапају сви затвореници. Време одређено за вежбање је унапред заказано, тако да се они који иза решетака редовно тренирају, унапред радују времену проведеном у теретани. Рутина у бодибилдингу је важна, без обзира да ли се неко налази иза решетака или на слободи. Малтене не постоји особа која редовним вежбањем, по устаљеном програма не би имала видљиве резултате. Ипак, за разлику од затвора, где је све прописано правилима, на животу у слободи, због великог броја обавеза тешко је остати дисциплинован и успоставити рутину у тренингу.

Процењује се да затвореници вежбају са великим тежинама и да их брзо повећавају. У двориштима, где се најчешће вежба, није довољно само да неко изгледа снажан, он мора да буде снажан и да то виде и остали. И то је једна од лекција преживљавања. Мишићи нису сами по себи довољни да би се неко застражио, али када се зна да иза мишића заиста стоји снага, многи ће два пута размислити пре него што покушају нападну. Наравно, брзо повећање тежина у тренингу на крају ће довести и до бржег набацивања мишићне масе.

Заједно са теговима, затвореници раде и кондиционе и кардио тренинге. И овде користе неке од ретких предности које им доноси начин живота у затвору. Време проведено у ћелији најчешће се прекраћује новим тренинзима. У ограниченом простору затвореници више сати дневно раде склекове, чучњеве, трбушњаке и многе друге вежбе које сами измишљају и након којих само тело постаје машина за сагоревање калорија.

Још једна битна ствар која је у затвору на страни затвореника је редован и релативно миран сан. У затворима не постоје ноћни изласци, гледање телевизије, интернет и сличне ствари због којих би остајали будни до касно у ноћ. Познато је да је добар и редован сан један од основа успеха, не само у бодибилдингу, већ и у другим спортовима, посебно када је у питању опоравак тела након напорног тренинга. Спавање у исто време, сан од осам и више сати само су неке од „благодети" затворског живота у Америци које на крају помажу онима који су у тренингу.

Осим редовног сна, затвореници имају и редовне оброке, што је такође један од основа успеха. Иако у затвору храна није сјајна, тело у сваком тренутку зна време уноса оброка и прилагођава се. Просечан затвореник у току дана, само редовним оброцима може унети и до 3.000 калорија који некад могу бити појачани туном и сличном високопротеинском храном која се може купити у затвору. Све то даје солидан основ за брз развој мишићне масе.

У појединим строго чуваним затворима јављају се проблеми да су затвореници физички супериорнији од чувара. Док све време света, које им је остало на робији, затвореници проводе у вежбању, чувари не прате тај тренд. То ствара проблеме посебно у смиривању нереда, и увођењу реда где се све снажнији и агресивнији затвореници теже смирују.