Кацига главу не чува (други део)

Див међу хокејашима, Кит Примеј, играо је 14 сезона у НХЛ лиги пре него што је након четвтог потреса мозга завршио каријеру. Након прве повреде главе у сезони 2003/04. пропустио је 21 меч, али је исте сезоне у плеј офу доживео још два потреса мозга. Наредне сезоне био је локаут, тако да се нису играле утакмице НХЛ лиге, али чим се вратио на лед, након само девет утакмица, доживео је нови тежак потрес мозга, када га је у главу ударио играч Монтреала Алекс Перезогин. Примеј је пропустио читаву сезону, и на крају се и повукао због последица које су на њега оставиле повреде главе. Овај бивши хокејаш каже да и данас трпи последице повреда, а свој мозак је завештао Бостонском универзитету за истраживања везана за повреде спортиста.

Каријера хокејаша Колорада Стивија Мура трајала је само три сезоне, пре него што је бруталним стартом, чак и према НХЛ стандардима окончао играч Ванкувера Тод Бертузи. Инцидент се догодио у марту 2004. године, када је Бертузи са леђа ударио Мура који је лицем ударио о лед и остао без свести пуних десет минута. Фрактура лобање, тежак потрес мозга и вишемесечни боравак у болници био је само почетак Мурових мука. Овом играчу клуб није понудио нови, већи уговор, имајући у виду да му је истекао „руки уговор", и понудио му је само минималац. Мур је на крају окончао каријеру, али тужио је Бертузија цивилном суду и та парница је и даље у току. Занимљиво је да је Муров старији брат требало да буде седми пик на драфту, али због повреде главе његова каријера је окончана пре него што је дошао до НХЛ лиге.

Адам Дедмарш у НХЛ лиги провео је осам сезона пре него што се повукао због последица тешких повреда главе. Овај играч први пут је настрадао у тучи са играчем Канакса Едом Јовановским у новембру 2000. године, када је зарадио први тежи потрес мозга. Две године касније, док је играо за Лос Анђелес Кингсе, Дедмарша је на тренингу случајно повредио саиграч који га је коленом ударио у браду. Иако је Дедмаршова каријера потрајала још три сезоне, све време овај играч је патио од вртоглавица и мигрена.

Још један хокејашки див, 196 центиметара висок и 104 килограма тежак Џеф Букебум у каријери је наступао за Ојлерсе и Ренџерсе, и освојио је четири Стенли купа.У 13-годишњој каријери Букебум је имао најмање шест повреда главе. Кобна за Букебума била је 1998. година када га је прво „прљаво" ударио Мет Џонсон из Кингса. Џонсон је тада суспендован на 12 мечева, док се Букебум опоравио од повреде. Ипак, три месеца касније, након наизглед слабијег ударца у главу на мечу против Каролине, Букебум је поново добио главобоље, и имао је проблема са концентрацијом. Након те утакмице више се није враћао на лед.

Петр Свобода, сјајни чешки бек играо је пуних 17 сезона у НХЛ лиги. Каријеру овог играча ипак је окончала повреда главе после ударца играча Финикса Шејна Доана. То је била само последња повреда главе у низу које је овај играч претрпео током дуге каријере, али симптоми су били исти.

Дугу каријеру у НХЛ лиги имао је и Џеф Кортнејл, која је на жалост окончана после тешке повреде главе. Овај играч, док је наступао за Сент Луис у новембру 1998. године доживео је тежак потрес мозга на утакмици против Шаркса. Кортнејл се опоравио таман за плеј оф, али уз упозорење да би сличан ударац могао да остави теже последице. Кортнејл је на своју одговорност заиграо и у наредној сезони, али га је на мечу против Торонта у октобру 1999. године, лактом у браду ударио противнички играч Брајан Берард. Кортнејл је тада доживео веома тежак потрес мозга што је аутоматски значило и крај каријере. Занимљиво је да судије нису казниле Берарда, али овај играч је накнадно суспендован на две утакмице.

Дин Чиновет у НХЛ лиги провео је девет сезона, од 1987. - 1996. године, и у том периоду имао је чак 13 потреса мозга. Овај играч је објаснио разлоге због којих је окончао каријеру: „Једина ствар коју бих мењао то је да носим бољу кацигу, али у време када сам ја играо нису биле тако напредне као данас. Један доктор ми је рекао да бих могао да наставим да се бавим хокејом, али да бих морао да променим стил игре. То значи да бих морао да играм са мање контакта, ударања и без песничења са противницима. Нисам био спреман да мењам било шта у начину на који сам играо".

Ник Кипреос је осам сезона провео у НХЛ лиги, и у току кратке каријере имао је вишеструке повреде главе. Каријеру је окончао док је играо за Торонзо после жестоке туче са играчем Ренџерса Рајаном Ванденвушом на предсезонској утакмици у септембру 1997. године. Ванденбуш је левицом нокаутирао Кипреоса који је у бесвесном стању пао на лед и ударио главу. Гледаоци су тада присуствовали језивој сцени, гледајући непомичног Кипреоса како му се крв из главе разлива по леду. Занимљиво је како је Кипреос видео тај инцидент: „Изгледало је као сан којег не можеш да се сетиш. Само сат времена након тога тотално сам се повратио. Када су ме лекари питали како се осећам, рекао сам им да сам спреман да се вратим на утакмицу".