Теофило Стивенсон отишао у легенду

Стивенсон је рођен 29. марта у провинцији Лас Тунас на истоку Кубе. Још као дечак показивао је склоност ка боксу, а први пут у ринг ушао је са 14 година. Само две године касније постао је постао је првак Централне Америке и Кариба најављујући блиставу каријеру.

Прави успон Стивенсона почео је на Олимпијским играма у Минехну 1972, када је супериорно освојио златну медаљу. Наредних 14 година свет је имао само једног владара у тешкој категорији.

Титулу олимпијског победника одбранио је четири године касније у Монтреалу, а трећи пут олимпијско злато освојио је на Играма у Москви 1980. Да комунистичке земље нису бојкотовале Олимпијски игре у Лос Анђелесу 1984, нема сумње да би Стивенсон опет био на највишсем победничком постољу.

Светска првенства у том периоду одвијала су се по истом сценарију. Прву титулу светског првака легендарни Кубанац освојио је 1974. у Хавани. Четири године касније своју супремацију потврдио је у Београду, а љубитељи бокса у Југославији запамтили су да је тада у финалу савладао Суботичанина Драгомира Вујковића.

Трећу титулу првака света Стивенсон је освојио 1982. године. Каријеру је завршио 1988, пошто је Куба одлучила да "прескочи" и Игре у Сеулу.

Стивенсон је остао упамћен и по томе што је после Олимпијских игара у Монтреалу одбио понуду, "тешку пет милиона долара" која је предвиђала његов прелазак у професионалце и меч са легендарним Мохамедом Алијем.

Одговорио је: "Шта су милиони долара у поређењу са љубављу осам милиона Кубанаца".