Борба за шаховски трон

Последњи пут када су се два велемајстора сукобила у Москви за светску круну, "хладни рат" је увелико беснео, а шах му је био једно од главних оружја.

Епски дуел Гарија Каспарова из Анатолија Карпова из 1984. и 1985. године прекинут је без победника, пошто се отегао.

Овог пута, победник ће бити одлучен после серије која ће трајати три недеље. Дуел ће се састојати из 12 мечева и "мајсторице", ако буде потребна, која је заказана за 30. мај.

Иако ће победник стећи титулу светског првака, ниједан од такмичара није рангиран као први на свету, пошто је то 21-норвешко "чудо" Магнус Карлсен, бивши ученик Каспарова, који је инспирисао млађе генерације шахиста.

Свеједно, Москва ужива у томе што ће поново постати шаховска престоница света. То је титула коју је поносно држала у време када је табла за играње била једно од бојних поља комуниста против капиталиста са Запада у Хладном рату.

"Били смо у јединственој ситуацији која се никад неће поновити. Из неког разлога, совјетске власти су одлучиле да шах буде једна од оних ствари као што је балет, у коме смо морали да будемо први", написао је у уводнику часописа "64 - Шаховска ревија" уредник Марк Глуховски.

Меч Карпов-Каспаров имао је и идеолошку позадину.

Старији Карпов био је миљеник совјетске номенклатуре, док је Каспаров, син Јерменке и Јевреја, био бунтовник који се није уклапао у слику младог комунисте.

Светска шаховска федерација прекинула је њихов епски дуел после 48 мечева, пре него што је било ко стигао да победи, али у тренутку када се чинило да је Каспаров превагнуо.

Та одлука значила је да је Карпов, који је током дуела изгубио више од 10 килограма, аутоматски задржао титулу. Каспарову је преостало да се жали на шаховске власти, али је зато победио у реваншу, после неколико месеци, и постао један од највећих шампиона у историји.

Каспаров је 2005. године престао да игра шах и посветио се политици, поставши један од најгласнијих противника руског председника Владимира Путина.

Дуел Карпов-Каспаров инспирисао је нову генерацију играча у свету, укључујући и оне који се данас боре за титулу. Једна студија московске агенције ВТсИОМ показало је да чак 49 одсто свих Руса и даље игра шах.

Са друге стране, интересовање Запада за игру порасло је појавом темпераментног Карлсена, који је у јануару 2010. постао најмлађи играч на првом месту светске ранг-листе, са 19 година.

Глуховски је оценио да је он "данашњи Мајкл Џордан шаха". Карлсен се не бори за титулу зато што је прошле године одустао од квалификационог турнира, критикујући ФИДЕ због начина на који је организован. Ту одлуку је критиковао његов бивши ментор Каспаров.

То је отворило пут за друге кандидате, а шансу је најбоље искористио Гељфанд, рођен у СССР-у, који је победио на турниру кандидата и изборио право да изазове светског првака Ананда.

Гељфанд је тренутно 20. на светској ранг-листи. Ананд је четврти, иза Карлсена, Левона Аронијана из Јерменије и Руса Владимира Крамника. Ананд важи за фаворита у овом дуелу.

Москва је добила право да организује меч за светску титулу пошто је успела да пронађе богате донаторе, који су обезбедили укупни наградни фонд од 2,55 милиона долара.