Амерички председници воле спорт

Спорт и политика у теорији не би требало да се додирују, али у пракси политика и политичари су ти који воле да се сликају на спортским надметањима. Ни амерички спорт није имун на тај тренд. Амерички председници су у појединим тренуцима владавине највеће политичке поене сакупљали баш на спортским теренима.

Међутим, мало је познато да су поједини челни људи Америке, пре него што су ступили у Белу кућу, постизали сјајне резултате на спортским борилиштима. 

Ричард Никсон је један од најконтроверзнијих председника у новијој америчкој историји. Земљу је водио у турбулентно време после убиства Роберта Кенедија. Вијетнамски рат, немири у земљи и афера "Вотергејт" неке су од политичких заоставштина овог председника.

Јавни имиџ Никсона није био сјајан, и није тајна да је он један од најнепопуларнијих америчких вођа. Када је реч о спорту, Никсон је у младости био веома активан. Док је био студент на Витлер колеџу, Никсон се бавио кошарком, бејзболом и трчањем.

Џералд Форд је био 38. председник Америке, први после Никсона, који се одмах по доласку на власт ухватио укоштац са многим проблемима које је његов претходник оставио. Док се борио са економском кризом, најтежом још од Велике депресије, и последицама пораза у Вијетнаму, Форд никад није окретао леђа спорту.

Форд је још у средњој школи био капитен екипе америчког фудбала, док је на Универзитету "Мичиген" играо на позицији лајнбекера за популарне Вулверинсе. Овај амерички председник био је део легендарне екипе која је без пораза освојила шампионске титуле 1932. и 1933. године.

Занимљиво је да је 1934. године ова екипа забележила само једну победу, а Форд се често сећао те утакмице у којој је био најзаслужнији за тај једини тријумф. Његови саиграчи прогласили су га  најбољим играчем, а тадашњи помоћни тренер је тада рекао да је Форд једини играч који је остао да се бори у изгубљеној бици.

Френклин Рузвелт био је 32. амерички председник који је водио Америку у време после велике економске кризе све до краја Другог светског рата. Осим победе у рату, његова заоставштина је и бацање атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки.

Рузвелт се још као мали бавио веслањем, полом и тенисом, али је касније заволео бејзбол. Иако се никад није озбиљније бавио бејзболом, Рузвелт је волео да посећује мечеве.

Џорџ Буш (старији) био је 41. амерички председник и један је од ретких који је у Белој кући имао само један мандат. Иако је владао само четири године, Буш је успешно започео и окончао први Заливски рат против Ирака. Мало је познато да је за време студија на Универзитету "Јејл" Буш био капитен бејзбол тима.

Двајт Ајзенхауер је био 34. амерички председник који је земљом владао у време Хладног рата од 1953-1961. године. За време Другог светског рата, био је врховни заповедник савезничких снага, а био је и први врховни заповедник НАТО-а. На познатој Војној академији "Вест Поинт" Ајзенхауер је био веома активан спортиста.

Према признању, један од најтежих дана у свом животу Ајзенхауер је означио онај када је сазнао да није ушао у бејзбол тим. Овај амерички председник утеху је нашао у америчком фудбалу где је играо на позицији лајнбекера. Ипак, бејзбол је до краја живота остао његова страст.

Џими Картер, који је био 39. амерички председник, земљом је владао, попут Буша Старијег, само једнан мандат. Занимљиво је да је Картер једини амерички председник који је посетио Београд, и то 1980. године.

И овај председник је у данима младости био активни спортиста. Картер је у средњој школи важио за кошаркашку звезду, а страст према спорту није престала ни када је уписао војну академију, нити када је ушао у Белу кућу. Картер је често знао да нареди људима из тајне службе да учествују на кошаркашком, бејзбол или неком другом мечу.

За разлику од старе гарде, новији амерички председници нису велики љубитељи "традиционалних" спортова.

Тако је Бил Клинтон (његову заоствштину не треба ни да помињемо) више уживао у голфу него у фудбалу или бејзболу. Чак је и голф био за њега више разонода него спорт. Познато је да је Клинтон више уживао у музици и свирању саксофона него у спортском надметању.

То се није променило ни када је отишао на Универзитет "Џорџтаун", нити када је 1993. године ушао у Белу кућу.

И Џорџ Буш Млађи не може да се похвали спортским достигнућима у својој младости. Иако је ишао на исти универзитет као свој отац, за разлику од Буша Сениора који је био капитен бејзбол тима, његов син је на "Јејлу" тек спорадично играо рагби.

На крају, као утеху и овај амерички председник је узео палицу у руке и физичку активност потражио на теренима најлуксузнијих голф клубова у земљи.

Актуелни амерички председник Барак Обама изгледа да је одлучио да се врати коренима и да покаже да голф није спорт за америчке председнике.

Иако није био беспрекоран студент, Обама је био и остао велики љубитељ кошарке. У слободно време актуелни амерички председник игра баскет, а често је гост на мечевима Вашингтон Визардса.