Читај ми!

Гвидети за РТС: Борити се за медаљу на Олимпијским играма нема цену

Ђовани Гвидети дао је ексклузивни инервју за РТС у ком је говорио о његовој новој функцији на месту селектора женске одбојкашке репрезеентације.

Италијански стручњак преузео је место селектора одбојкашке селекције након што је његов сународник Данијеле Сантарели напустио ту позицију и преузео репрезентацију Турске. Гвидети је рекао да ни тренутка није размишљао када је добио поруку јер се прилика као ова пружа једном у животу. 

Како је дошло до тога да постанете нови селектор српске репрезентације?

Пуно година сам провео у Немачкој, Холандији и Турској а пре тога и у Бугарској и мало у Америци и ова понуда је заиста била потпуно изненадна и неочекивана. Све се одиграло заиста врло брзо, одбио сам много понуда и говорио сам да ћу пристати само на понуду неког јаког тима са којим могу да победим а чак нисам ни желео да идем у неку другу репрезентацију. Но као гром из ведра неба ми је стигао позив Јелене Николић, а са њом сам победио прву Лигу Шампиона у историји Турске 2011, и када ми је она рекла: "Ђовани, постоји ова могућност, Данијеле ће нас можда напустити да ли би ти евентуално био заинтересован?" ја сам рекао ДА, 100%. Нису ме чак интересовали ни детаљи, о њима би причали касније, јер водити тим какав је српски тим, моћи отићи у Париз са амбицијом да победимо и донесемо злато нема цену. То је остварење сна и ја сам заиста срећан због ове понуде и одмах сам пристао.

Ви и Данијеле Сантарели сте заправо заменили места. Он иде у Турску на ваше место а ви у Србију на његово?

Тако је. Ја сам дошао у Србију а Данијеле у Турску, заправо јесмо заменили места и то се десило сасвим случајно, ми нисмо пре тога разговарали, можда људи могу да помисле да смо се договорили или нешто слично али није било тако иако имамо одличан однос узајамног поштовања. Ја мислим да је ово први пут да се тако нешто дешава а свако од нас има своје разлоге и свакако ћемо помоћи једно другоме у чему можемо а оно што не треба да откријемо једно другоме нећемо открити и желим Данијелеу све најлепше као и Турској репрезентацији али пошто сам сада са Србијом желим нама све најлепше.

Шта мислите о српском тиму?

Од када сам тренер репрезентације а томе има више од 15 година, видео сам утакмице на којима је Србија побеђивала, затим је победила на не знам колико европских првенстава, два светска првенства, увек су доносиле кући неку медаљу са Олимпијаде и јасно је да ко дође да тренира Србију зна да је то тим који треба да победи а сада након 15 година са Вакиф банком није нешто што ме плаши јер и Вакиф банк када игра, игра за победу и наш мото је да је „Пресија привилегија коју смо заслужили" и то је одличан мото. Тако да ће притиска бити али то је део мог живота и мог посла и срећан сам што имам срећу да будем под тим притиском и ако су ме питали да будем тео тима значи да верују да ја то могу и јако сам срећан што ћу бити део овог изазова. Јасно је да уколико будем добро одрадио мој посао свакако нећу бити нешто бољи од оних пре мене који су одрадили одличан посао тако да је то одлична база и то ме врло стимулише.

Какав сте ви селектор?

Моја идеја вођства, сарадње, групе је таква да се створи амбијент у коме ћу ја помоћи другима да расту али истовремено и други треба мени да помогну да растем тако да делимо сваки избор, све што се дешава се дели као и свака одлука. Ја све делим са особљем, са тимом и особље које ради са мном има јако важну улогу у нашем послу и ја не желим да будем онај који све зна јер ја не могу све да знам и волим да имам људе који су у нечему бољи од мене и који могу нешто да ме науче и да науче девојке. Ја себе видим као диригента оркестра, он се ретко види јер је увек окренут леђима јер људи иду да виде првог виолинисту или пијанисту те да чују лепу музику и ја мислим да је то и мој занат, мислим да није тешко мотивисати некога ко је већ у првом реду, ко је најбољи и први већ мотивисати оног који свира тријангл у дну сале јер и он то мора да ради са страшћу, са вером и свешћу да захваљујући и њему целокупна музика бива боља. То је за мене јако важно да у једном тиму сви прихвате своју улогу а када кажем тим не мислим само на играчице него на сво особље, и не само да прихвате улогу већ и схвате да њихова улога, да ли је велика или мала, да ли се ради о томе да ће држати лопту или ће чистити свлачионицу, морају да схвате да је важна за финални успех. То је моја идеја тимског рада.

Да ли сте имали прилику да упознате српске одбојкашице?

Девојке заправо све познајем јер сам пуно пута играо против њих али за сада сам само разговарао са капитеном Тијаном Бошковић и коју добро познајем јер сам против ње одиграо не знам колико утакмица, то је јако паметна и врло одлучна девојка и допада ми се што даје све од себе за тим што је синоним за велике шампионе. Већ ми је помогла да схватим много тога, није очекивала да ћу је питати толико питања али ја сам желео одмах да знам какав је то тим изнутра, какав је менталитет.

За две три недеље ћемо се чути преко Зума са свим девојкама јер се у овом моменту налазе у разним земљама, Јапан, Кина, Италија, Турска тако да ће то бити прилика да им објасним програм и шта је моја намера а онда ће девојке, једна по једна, да ми објасне шта оне мисле о свему, шта предлажу а онда ћемо око првог маја почети. Надам се да ћу почети што касније само из разлога што би то значило да сам са Вакиф банком у финалу Чемпионса 21.маја.

Како су реаговале одбојкашице Вакифа кад су чуле да одлазите?

Неке од играчица из мог садашњег тима су се заиста растужиле јер са некима од њих играм заиста годинама али ја мислим да је то за њих добро јер имати истог тренера толико дуги низ година, 12 месеци у години није лако, некад је мени тешко да поднесем самог себе а замисли теоне које морају мене да подносе. Заиста мислим и да је за њих добро да промене, промене вежбе, методологију, ова промена ће дати стимулацију и енергију како њима тако и мени.

Познајете ли Београд?

Био сам пуно пута у Београду али не познајем град добро јер сам увек ишао да играм, значи хотел, хала, теретана, хотел и евентуално нека шетња у близини хотела али имам пуно пријатеља у Београду и нормално је да током живота када се бавите овим послом упознате велике српске шампионе. А за две недеље стижем са Вакиф банком у Београд да би играли против Црвене звезде и тада ћу бити и званично представљен новинарима али оно што знам јесте да је Београд сјајан град и бићу тамо врло срећан.

Захваљујем српској федерацији јер ме је узела у обзир и то ме чини заиста врло поносним и за мене је велика част да будем тренер Србије, када сам био мали и гледао Гајићев тим који је победио на Олимпијади за мене је то била велика емоција као и све оно што су ове девојке урадиле током година то је нешто изванредно. Исто осећам и кад видим Ђоковића или било који други српски тим, заиста је задовољство гледати их на свим нивоима и у свим гранама спорта и понављам за мене је част али и велика одговорност, част ми је што ћу бити део ове нације која је тако посвећена спорту, једна победничка нација и за мене ће то бити велика авантура.

 

петак, 29. март 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво