Месијев достојни наследник - Јамал "комплетирао фудбал" са 19 година

Када је судија означио крај финала Светског првенства, а играчи Шпаније почели славље, један призор издвојио се од свих осталих. Деветнаестогодишњи Ламин Јамал пришао је видно утученом Лионелу Месију, загрлио га и пружио му речи утехе. За многе је то био симболичан тренутак – сусрет фудбалера који је обележио претходне две деценије и играча који би могао да обележи наредне.

Меси је, окружен песмом аргентинских навијача на стадиону у Њу Џерзију, дуго посматрао трибине, свестан да је можда последњи пут наступио на највећој фудбалској сцени. Насупрот њему стајао је Јамал, фудбалер који је тек на почетку каријере, а већ је освојио и Европско и Светско првенство.

Призор је неизбежно подсетио на фотографију из септембра 2007. године, која је поново постала вирална уочи финала. Тада је двадесетогодишњи Меси, током снимања хуманитарног календара Барселоне, купао шестомесечног Ламина Јамала. Скоро две деценије касније, њих двојица су се срела као ривали у борби за титулу светског шампиона.

Јамал исписао нове странице историје

Освајањем Мундијала, само две године након европске титуле, Ламин Јамал постао је најмлађи фудбалер који је објединио два највећа репрезентативна трофеја. Финале је дочекао са свега 19 година и шест дана, иако је уочи шампионата имао проблема са повредом задње ложе.

Млади крилни нападач Барселоне током турнира је из утакмице у утакмицу показивао зрелост која далеко превазилази његове године. Посебно се то видело у финалу, у ком је остао смирен упркос бројним провокацијама аргентинских фудбалера, пре свих Николаса Таљафика.

Бивши голман Енглеске Џо Харт оценио је да је управо Јамалова реакција на грубу игру противника показала колико је ментално снажан.

"Није реаговао, није се уплашио, нити је узвратио. Читава екипа покушавала је да га избаци из ритма, али је остао потпуно миран. За деветнаестогодишњака то је било изванредно издање. Већ је комплетирао фудбал", рекао је Харт.

Селектор Луис де ла Фуенте није крио задовољство наступима свог младог фудбалера.

"Одиграо је велики турнир и показао да може да постане још већи играч него што је сада. Посебно ценим то што је све подредио екипи. Управо је то једна од најважнијих вредности ове репрезентације", поручио је шпански селектор.

Јамал је шампионат завршио без пораза у такмичарским утакмицама за национални тим – укупно их има 28. На великим такмичењима стартовао је на 13 мечева и Шпанија је победила на сваком од њих.

Заједно са Пауом Кубарсијем постао је тек четврти, односно пети тинејџер у историји који је био стартер у финалу Светског првенства и освојио титулу, после Пелеа 1958, Ђузепеа Бергомија 1982. и Килијана Мбапеа 2018. године.

Аргентина разочарала

За разлику од Шпаније, која је настојала да наметне свој ритам игре, Аргентина је велики део утакмице провела у покушајима да физичком игром и честим прекидима поремети противника.

Репрезентација Лионела Скалонија није успела да развије игру која ју је довела до финала, а Меси је током већег дела меча био одсечен од остатка екипе.

Аргентинци нису упутили ниједан ударац у оквир гола током 120 минута игре, а први покушај ка голу Шпаније уследио је тек у 117. минуту, када је Меси шутирао поред стативе. Са друге стране, Шпанци су чак 12 пута погодили оквир гола.

У првом полувремену Аргентина је направила више прекршаја него што је имала успешних додавања у последњој трећини терена, што је најбоље осликало приступ утакмици.

Тензије су кулминирале после последњег судијског звиждука, када је дошло до сукоба играча обе репрезентације, а Леандро Паредес био је међу најистакнутијим актерима инцидента.

Крај једне, почетак друге ере

Док су аргентински играчи и Меси у сузама напуштали терен, Шпанци су славили титулу која је потврдила њихову доминацију у светском фудбалу.

Ипак, најупечатљивија слика финала остао је загрљај Ламина Јамала и Лионела Месија – тренутак који је многима изгледао као симболична смена генерација.

Месијева ера на светским првенствима можда је завршена, али је, судећи по ономе што је деветнаестогодишњи Шпанац приказао у САД, Канади и Мексику, пред фудбалом период у којем би Ламин Јамал могао да постане ново заштитно лице највеће игре на свету.

Ту је и Кубарси

Пау Кубарси је један од најталентованијих дефанзиваца своје генерације и, уз Ламина Јамала, симбол новог таласа шпанског фудбала. Рођен је 22. јануара 2007. године у Бесканоу, у Каталонији, а фудбалски пут започео је у Ђирони, одакле је 2018. прешао у Барселонину академију Ла Масију.

Деби за први тим Барселоне уписао је са непуних 17 година и за кратко време се изборио за место стандардног штопера, захваљујући зрелости, смирености и изузетном читању игре.

Иако игра на позицији централног бека, Кубарси није типичан дефанзивац. Одликују га прецизан пас, способност да започне напад из последње линије и мирноћа у изношењу лопте под притиском, због чега га многи пореде са Жераром Пикеом, али и истичу да поседује тактичку интелигенцију својствену много искуснијим играчима.

Највећи квалитет му је позиционирање – ретко улази у непотребне дуеле јер опасност најчешће отклони пре него што се она развије.

На недавно завршеном Светском првенству Кубарси је био један од носилаца игре шампионске Шпаније. Заједно са партнерима у одбрани чинио је бедем који је током читавог турнира примио само један гол, а сигурним интервенцијама и одличном дистрибуцијом лопте значајно је допринео освајању друге светске титуле. За такве партије награђен је Фифиним признањем за најбољег младог играча турнира.