Реприза најбоље шпанске серије и фудбал којем се увек радо враћамо

Репризе омиљених остварења саставни су део живота свих нас и готово увек су последња станица у бесциљној вожњи даљинског управљача, односно место на ком се иритирајуће шалтање канала завршава.

Иако смо стигли тек када је заплет узео маха, до танчина знамо шта ће се десити, те већину реплика изговарамо пре самих актера, то нас не спречава да са уживањем, по Бог зна који пут обновимо градиво.

Није проблем што већ знамо како ће се све окончати. Ко ће завршити са девојком златне косе у наручју, чији зли планови ће се изјаловити, као и колико мало нам је заправо потребно за срећу. У питању је осећај сигурности и жеља за поновним проживљавањем пријатних емоција.

Тако је било и током Светског првенства у фудбалу, које је Шпанија освојила по други пут у својој историји.

Фифа, добрано огрезла у хиперпродукцији, откључала нам је безброј канала, са ТВ програмом који је био богатији него икад. Нудили су се француски акциони филмови, аргентински трилери, норвешки кримићи, енглески хорори, португалске романтичне комедије, бразилска научна фантастика и јако добра indie остварења са Зеленортских Острва.

Листали смо међутим незаинтересовано преко свега тога, не задржавши се нигде дуже од једне паузе за хидратацију. А онда смо налетели на репризу из 2010. године и све је наједном било како треба. Одложили смо даљински и пустили да нас носталгија носи до осећања испуњености и задовољства.

Све је изгледало потпуно исто као и пре 16 година, када је "црвена фурија" по први пут покорила фудбалски свет. Две године раније су Шпанци постали европски прваци, а пре тога су годинама марљиво усавршавали систем који ради попут најбољих сатова. Чак су и тада у првом колу кикснули, а финале решили поготком у другом продужетку.

Овога пута је улогу редитеља преузео Луис де ла Фуенте, човек који своје глумце познаје још док су били деца и који је пратио, надгледао и кључно утицао на њихов развој.

Као и 2010. године у Јужној Африци, досегла је Шпанија фудбалско савршенство и стога их је поново било очаравајуће гледати. Чак и они којима нису толико блиски срцу су били задовољни крајњим исходом, свесни да је ово најбоља ствар коју фудбал може да понуди. Нико не може Шпанцима ни за јоту да оспори освојени трофеј.

Сви смо се осетили сигурно, знајући шта нас чека на крају, али уживајући у процесу који води до већ виђеног расплета. Ништа ту није било ново. Ни посед лопте који разоружава и излуђује противника, одузимајући му прилику да сам буде опасан. Ни константно убацивање бекова, Олмов чардак ни на небу ни на земљи, као ни смиреност и чекање праве прилике.

И сви потребни ликови су били ту. Јогунасти бунтовник Ламин Јамал, пргави и аутентични Марк Кукуреља, непогрешиви и помало досадни Родри, одмерени и стидљиви Пао Кубарси. И на крају пречесто оспоравани Феран Торес. Један од оних вечитих лузера кога је живот толико пута предриблао, да је умало помислио да одустане, само да би тријумфално отишао у залазак.

Било је и оних који су дуго чекали премијеру наставка глобалног хита из 2022. године. Аргентина у Катару је била блокбастер. Милионски пројекат са савршеним маркетингом и холивудском продукцијом. Од пораза у првом колу, па све до Монтијеловог пенала, гледаоци су константно били на ивици својих седишта. Драма на све стране, узнемиравајућа неизвесност и неизбежан срећан крај.

Међутим, био је то један од оних филмова чији расплет, једном када се одвије, не буди жељу за поновним гледањем. Није Фифа марила за то. Начинила је честу грешку и покушала да направи други део маестралног остварења, које није било ни близу тако добро као оригинал.

Уместо тога, гледаоци широм света су се определили за проверено решење. Има ли шта лепше него када Шпанци играју фудбал, макар их гледали по милионити пут.

Одгледали смо додуше само две трећине ове репризе. Пре десетак година, Шпанија је своју доминацију започела на Евру, да би после Мундијала потврдила титулу европског шампиона. Овој генерацији сада недостаје само последњи корак, а прилику ће имати за две године у Великој Британији и Републици Ирској.