Све утакмице које су отвориле Мундијалe - изненађења, преседани и Југославија у историји

Од првог турнира у Уругвају 1930. године, формат и значај уводног меча су се мењали, али је он увек остајао централни догађај који привлачи пажњу целог света.

Некада је част отварања припадала браниоцу титуле, што је доводило до неких од највећих изненађења у историји, док је од 2006. године та улога поверена искључиво земљи домаћину.

Кроз деценије, ове утакмице су пружиле све - од голеада и тактичких надмудривања до шокантних пораза фаворита који су одјекивали планетом.

Почеци у Монтевидеу и променљива традиција

Историја светских првенстава почела је 1930. године не једном, већ са две утакмице које су одигране истовремено у Монтевидеу.

Француска је на стадиону "Покитос" савладала Мексико са 4:1, а у том мечу је Француз Лисјен Лоран постигао први гол у историји Мундијала.

Истовремено, Сједињене Америчке Државе су на стадиону "Гран Парк Сентрал" победиле Белгију резултатом 3:0.

У раним данима турнира, концепт јединствене церемоније отварања није постојао, па су тако и 1934. у Италији и 1954. у Швајцарској више утакмица почињале у исто време.

Тек од 1958. године у Шведској усталила се пракса да турнир отвара само један меч, а та част је углавном припадала домаћину.

Тако је Шведска победила Мексико (3:0), Чиле је био бољи од Швајцарске 1962. године (3:1), а Енглеска је 1966. на "Вемблију" одиграла без голова против Уругваја.

Занимљиво је да су чак четири узастопна отварања, од 1966. до 1978. године, завршена резултатом 0:0, што је сведочило о великом опрезу и притиску који су тимови осећали.

Ера шампиона и незаборавни падови фаворита

Период од 1974. до 2002. године остао је упамћен по правилу да турнир отвара актуелни светски шампион. Ова промена донела је нову димензију драме и произвела неке од најчувенијих резултата у фудбалској историји.

Иако је Бразил 1974. одиграо 0:0 са Југославијом, а Западна Немачка четири године касније истим резултатом против Пољске, осамдесете су најавиле серију сензација.

На Мундијалу у Шпанији 1982. године Аргентина, предвођена младим Дијегом Марадоном, поражена је од Белгије са 1:0 на стадиону "Камп Ноу".

Осам година касније, у Милану, догодио се можда и највећи шок свих времена. Аргентина је поново као бранилац титуле отворила турнир и изгубила од аутсајдера Камеруна, такође са 1:0. Гол главом Франсоа Омам-Бијика, упркос томе што су "лавови" меч завршили са деветорицом играча, постао је симбол отпора и доказ да на Мундијалу нема сигурних победа.

Аргентина се од тог пораза опоравила и стигла до финала, док је Камерун постао прва афричка селекција која се пласирала у четвртфинале.

Сличан сценарио виђен је и 2002. године на отварању првенства у Јужној Кореји и Јапану.

Француска, тада актуелни светски и европски шампион, са звездама попут Тјерија Анрија и Патрика Вијере, поражена је од дебитанта Сенегала.

Гол Папе Бубе Диопа био је довољан за тријумф афричке селекције, која је, попут Камеруна, стигла до четвртфинала. Француска, ослабљена неиграњем Зинедина Зидана, није успела да се опорави и такмичење је завршила већ у групној фази.

Домаћини као нови актери спектакла

Од Светског првенства у Немачкој 2006. године, Фифа је вратила старо правило, па част да отворе турнир поново имају домаћини. Та промена донела је нови талас узбуђења и ефикасније утакмице.

Немачка је те године у Минхену савладала Костарику са 4:2 у мечу који је обиловао прелепим головима, укључујући мајсторије Филипа Лама и Торстена Фрингса.

Четири године касније, 2010. године, Јужна Африка је постала први афрички домаћин Мундијала. Утакмица против Мексика (1:1) остала је упамћена по спектакуларном голу Сипивеа Чабалале, који је постао симбол целог турнира.

У Бразилу 2014. домаћин је после преокрета савладао Хрватску са 3:1, уз два гола Нејмара.

Русија је 2018. године приредила најубедљивију победу на отварањима, декласиравши Саудијску Арабију са 5:0.

Последњи Мундијал у Катару 2022. донео је преседан - домаћин Катар поражен је од Еквадора са 2:0, чиме је постао прва земља организатор која је изгубила уводни меч турнира.

Та утакмица је потврдила да улога домаћина не гарантује успех, додајући ново поглавље у богату историју првих мундијалских дуела.