Лондон бољи него што смо се надали

За сада, све тече и боље него што смо се надали, чује се на све стране у Лондону. Британија је освојила прву златну медаљу (пет дана се на њу чекало и закукавало, чак ни сребро принцезе Заре Филипс није било довољна утеха), на Играма нема већих проблема, град функционише, саобраћај је далеко од најављиваног колапса.

Напротив, сасвим лепо клизи, нема гужве, а они који живе у Лондону не могу да се начуде колико је град празан у понедељак или уторак.

Један од разлога је што сви који то могу, раде од куће. То је била препорука власти и изгледа да се поштује. Друга препорука била је да људи у току Игара оду на одмор, али та је касније повучена. 

Испоставило се да су и њу људи послушали тако да су многи за време Игара отишли где год им се пружила прилика, а туристи заобишли Лондон док трају игре.

Тако да су и улице празније, са изузетком олимпијског комплекса где је гужва константа и непрегледна.

Српски репрезентативци до сада остварују добре резултате, а под добрим резултатом сматрам пласман у финале било ког такмичења.

Гледано од куће, све мање од медаље је неуспех. Али када се нађете у овом гротлу, када видите колико је овде такмичара и каквих, сви са амбицијом да остваре најбољи резултат, онда вам је јасно шта значи бити међу осам најбољих. Или шта уопште значи остварити олимпијску норму.

Временске прилике су такве да се смењују лаки пљускови и сунце, што значи да је температура пријатнија за спортисте који се такмиче напољу, а ваздух је далеко чистији и мање влажан од оног у Пекингу.

Видећемо како ће се то одразити на атлетичаре који се такмиче друге недеље Олимпијаде.

И даље је највећи проблем како попунити места која нису заузели привилеговани припадници нечега што се зове "олимпијска фамилија". Ако видите да је гледалиште негде празно, будите убеђени да испред борилиша има најмање хиљаду оних који би врло радо ушли.

Интересовање за присуствовање било ком спорту је огромно, не пита се ни ко игра, ни шта игра, само да се домогнеш било какве карте.

Још једна битна разлика у односу на Пекинг јесте то што су Кинези живели за то да на њиховим играма Мајкл Фелпс освоји рекордних осам златних медаља и да се по томе игре памте. Овде је Фелпс оборио нови рекорд, постао је спортиста са највише освојених олимпијских медаља, али се сада сви, укључујући и првог човека Игара лорда Себастијана Коуа утркују у тврдњама да то нипошто не значи да је он најбољи олимпијац свих времена.

Пекинг је био Фелпсов. Лондон, вала, неће, ако се Британци буду питали.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 02. мај 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво