Ко Јокићу може да отме МВП титулу ако је одиграо најбољу сезону у каријери

Избор најкориснијег играча у сезони требало би да буде једноставан и заснован искључиво на кошаркашком учинку и утицају на игру. Ипак, ово признање ће зависити и од других фактора који немају много или баш никакве везе са кошарком.

На помен МВП награде најчешће се мисли на најдоминантнијег играча на терену.

У том контексту посматрају се основни параметри попут поена, скокова и асистенција, али и напредне аналитичке категорије које мере утицај на игру и ефикасност.

Захваљујући управо тим показатељима, Никола Јокић је награду освајао три пута (2021, 2022, 2024), а ове сезоне се налази у најужем избору.

Нажалост, МВП није више само кошаркашка титула, већ и медијско-тржишна.

Три главна фаворита

1. Шеј Гилџес-Александер: 31,1 поен, 4,3 скока, 6,6 асистенција (55,3% шута из игре)

Гилџес-Александер је током марта и априла одиграо седам утакмица са више од 30 поена и три са преко 40, потврђујући константност и ефикасност које га издвајају у односу на конкуренцију.

У април је ушао убедљивом победом над Лејкерсима, настављајући висок ниво игре од почетка сезоне. Са просеком од 31,1 поеном и 55 одсто шута, други је стрелац лиге, одмах иза Луке Дончића.

Кошаркаш Оклахоме један је од најатрактивнијих играча лиге, захваљујући брзом стилу игре, али и способности да поентира како у продору, тако и са дистанце.

2. Виктор Вембањама: 25 поена, 11,5 скокова, 3,1 асистенција, 3,1 блокада (51,2% шута из игре)

Вембањама је био кључни фактор у серији од 15 узастопних победа Сан Антонија у финишу сезоне, током које је екипа обезбедила друго место на табели Западне конференције.

Посебно се истиче његов утицај упркос ограниченој минутажи. Са просеком од 29,2 минута по утакмици, француски кошаркаш бележи изузетан учинак.

Многи га већ виде као најбољег дефанзивног играча лиге, што потврђује и просек од три блокаде по мечу. Ипак, занимљив је податак да Јокић против њега у просеку бележи 38 поена, 10 скокова и девет асистенција.

3. Никола Јокић: 27,7 поена, 12,9 скокова, 10,7 асистенција (56,9% шута из игре)

Јокић је и ову сезону завршио са трипл-дабл просеком, други пут узастопно, настављајући доминацију без преседана у НБА лиги.

Сезону је окончао као лидер по броју скокова и асистенција, што представља јединствен подвиг у историји такмичења, поготово зато што игра на позицији центра.

У свим статистичким параметрима надмашио је своју претходну МВП сезону, што указује да је ово можда и најбоља верзија српског центра. Његов утицај на игру Денвера је немерљив, а предводи и све центре по броју украдених лопти.

Јокић није довољно "занимљив"

За саму лигу није нужно најисплативије да Јокић осваја ово признање.

Није често присутан у јавности, не појављује се на великим догађајима и ретко учествује у маркетиншким кампањама.

Долази из Денвера, тржишта које није међу најатрактивнијима за НБА публику.

Према продаји дресова, која је један од показатеља популарности, иако је троструки МВП и један од најбољих играча лиге годинама уназад, налази се тек на 10. месту.

• Стеф Кари
• Лука Дончић
• Џејлен Брансон
• Виктор Вембањама
• Леброн Џејмс
• Шеј Гилџес-Александер
• Јанис Адетокумбо
• Џејсон Тејтум
• Тајрис Макси
• Никола Јокић

Јокић игра на центарској позицији, која је традиционално мање популарна међу навијачима.

Знатно већу пажњу привлаче бекови и крила, јер су њихове игре атрактивније – чешће погађају тројке, закуцавају чешће су главна лица својих франшиза.

Такође, тржишта попут Лос Анђелеса, Њујорка, Мајамија, Сан Франциска, Бостона и Торонта имају далеко већу медијску и комерцијалну тежину у односу на градове као што су Денвер, Далас или Милвоки.

Најбољи, а запостављен

Победе су, подразумева се, важније од пораза.

Денвер је сезону завршио са 12 у низу, али је често балансирао на танком канапу између еуфорије и разочарања.

За разлику од њега и Шеј Гилџес-Александер и Виктор Вембањама, играју у стабилнијим тимовима који су по предикцијама у финалу конференције.

Бележи готово 28 поена по утакмици, уз један од највиших процената шута у лиги, често из веома тешких позиција. 

Наравно, било је периода у сезони када су његове слабости биле израженије. Одбрана пик-ен-рола и заштита обруча нису његова најјача страна.

Противници су погађали 72 одсто шутева у рекету када је он на терену, а после повратка из повреде се мучио да уђе у ритам.

Ипак, стандарди које је поставио чине да и најмањи пад делује драматичније него што заиста јесте. Чак и када није на свом максимуму, Јокић изгледа као најбољи играч на свету.

После Ол-стар паузе, само су Лука Дончић и Кевин Дурент постигли више поена, док нико није имао више асистенција и скокова.

Сезону су обележиле и историјске партије - 56 поена, 16 скокова и 15 асистенција против Минесоте, као и 55 поена против Клиперса уз изузетну ефикасност смештају га међу најбоље у историји.

Уз све то, често се занемарује основна чињеница – суштина игре је надмашити противника. Јокић генерише највише поена у лиги за свој тим и диригује нападом који је међу најбољима у НБА.

Његов стил игре чини саиграче бољима и ефикаснијима, а присуство на терену трансформише читав систем Денвера.

Иако је успех тима важан, контекст је подједнако битан. Играч не бира саиграче нити контролише повреде. Оно што је кључно јесте шта ради са ресурсима које има. У том погледу, Јокић и даље остаје на самом врху.

Он је истовремено и систем и његов покретач – играч без којег Денвер мора у потпуности да мења идентитет. Без њега, напад стаје, транзиција не постоји, а скок је само пуко одвајање од паркета.

Када се све сабере, његова вредност, продукција и квалитет игре и даље су, макар за нијансу, изнад свих осталих.

Ново лице лиге

Лига већ годинама тражи ново лице, а кроз шампионске титуле и МВП признања тај статус се потврђује или губи.

Леброн Џејмс је после више од две деценије каријере на прагу пензије, што значи да НБА улази у период у којем јој је потребно ново заштитно лице.

Током претходних деценија постојала је јасна хијерархија – Мајкл Џордан био је синоним за лигу, затим је ту улогу преузео Коби Брајант, а потом и Леброн Џејмс и Стеф Кари.

Како се тренутно не издваја јасан наследник, утисак је да се Шеј Гилџес-Александер све више позиционира за ту улогу.

Након освајања МВП награде, добио је више утакмица у ударним терминима, а његови потези све чешће се појављују у промотивним кампањама и најавама.

Истовремено, амерички медији попут И-Ес-Пи-Ен-а и НБА ТВ-а све га чешће представљају као једно од нових лица лиге.

Додатни бонус су његове друштвене мреже, заинтересованост за модне ревије, његови милионски уговори са одевним компанијама и насловне стране магазина.

Гилџос-Александер се не буни да снима рекламу за бренд доњег веша Ким Кардашијан – Skims, за Levi's, Converse, али и AT&T који се бави телекомуникацијом.

Виктор Вембањама има 22 године и пред њим је потенцијално више од деценије најквалитетније кошарке, уколико га здравље послужи.

Ипак, и даље је играч који се налази на центарској позицији, не експонира се у мери која је типична за глобалне звезде, а неопходна му је и дугорочна константност.

Прелазни период и Шеј као МВП

С обзиром на тренутни однос снага у лиги, јасно је да НБА улази у прелазни период. Управо зато, избор новог МВП-ја неће зависити само од учинка на паркету.

Чињеница је да је Никола Јокић тренутно најбољи играч у НБА лиги, са највећим утицајем на игру свог тима и једним од најдоминантнијих индивидуалних учинака у такмичењу.

С друге стране, у јавном и медијском простору Шеј Гилџес-Александер се постепено позиционира као ново заштитно лице лиге, у складу са правцем у којем НБА жели да развија свој маркетиншки имиџ.

Његов профил одговара модерним стандардима такмичења – ефикасан је, атрактиван за гледање и игра на позицији која традиционално носи највећу видљивост.

Због свега тога Канађанин је најближи да однесе ово признање, иако је Вембањама први на листи, а најбољи кошаркаш на свету је одиграо најбољу сезону у каријери.