Кад нема Шерлока Јокића, ту је Вотсон - Денверови маргиналци пркосе прогнозама
Денвер нагетси без Николе Јокића су на скору 4-3 са три тријумфа у претходна четири меча. Маргиналци с краја клупе постали су узданице, искористивши каријерни статус анонимуса у своју корист. Нарочито се истакао Пејтон Вотсон, играч недеље на Западу.
Свако ко пронађе место у НБА тиму стигао је ту с разлогом. То видимо сваког лета, када се евролигаши појачавају резервама резерви из НБА, а ти исте „петопозивце“ покажу колико заправо вреде - понеки и не.
Тако је и у Денверу. Дејвид Аделман сада мора да извуче максимум из Џејлена Пикета, Хантера Тајсона, Зика Наџија и Спенсера Џонса - четворице играча који су у сезони 2024/25 заједно бележили укупно 11,3 поена у просеку.
А против Сиксерса Пикет је сасуо 29, Наџи убацио 21, Тајсон завршио са 14, а Џонс са 10 поена. Наџи је наставио двоцифрени низ са 13 у Бостону и дабл-даблом 14–10 против Бакса. Потпуна трансформација.
Хијерархија је срушена – слава слободи
Нагетси су кризу претворили у предност - непознаница је постала главни адут. Анонимуси навикли на једноличне улоге и минутажу зависну од повреда носилаца сада су у прилици какву до сада нису имали. И супротно очекивањима, осећају се као код куће.
Играчи навикли на закуцавања, скокове и алеј-упове сада продиру, шутирају из окрета и преузимају одговорност. Шутери из места откривају у себи дах Стефа Карија - погађају из дриблинга, без трунке сумње. „Икс-фактор“ шампионске генерације, Брус Браун, добио је више лопте у рукама и прилику да креира из пик-енд-рола.
Одсуство очекивања од екипе коју су многи већ били прежалили пробудило је растерећеност и заједништво. Иде се по победу у инат критичарима и кладионицама. Уосталом, ти „маргиналци“ су и даље део победничког система, навиклог на највише стандарде. Повратници Мари, Гордон, Хардавеј и „бели“ Браун без гунђања су се прилагодили и нису дозволили да личне амбиције покваре атмосферу.
Вотсон — пример како тим подиже појединца
Пејтон Вотсон је најбољи показатељ шта тимски успех може да уради за једног играча.
Денвер је добио играча недеље на Западу, а да то нису били Јокић, Мари, Гордон, Хардавеј јуниор или Џонсон.
Атлетски импресиван дугајлија пун енергије годинама је једва пробијао баријеру седмог човека у ротацији Мајка Малоуна. Са прошлосезонских 24,3 минута и 8,1 поеном, експлодирао је у последње четири утакмице: 24,5 поена, осам скокова, четири асистенције, 1,3 украдене лопте и 1,8 блокада за 38,7 минута. У том периоду шутирао је 50 одсто из игре, а чак 70 одсто за три - први на Западу.
Од „3&D“ специјалца задуженог за закуцавања, тројке из места, скокове и одбрану, Вотсон је постао иницијатор напада, онај који продорима „ломи“ одбране, развлачи их и дели асистенције, уз мекано финиширање у рекету. И што је најважније - са пуним самопоуздањем диже тешке, нерезонске шутеве из дриблинга и погађа их. Све то из првих редова прати Никола Јокић, увек спреман да на тајм-ауту дода савет - као што Шерлок Холмс шапуће закључке свом лојалном доктору Вотсону.
Криза као челична пећ
Као што је Црвеној звезди серија повреда на старту Евролиге дала додатни мотив, тако је и Денвер кроз невоље постао чвршћи. Добро познато правило гласи: екипа је јака онолико колико је јака њена најслабија карика.
Денверове „карике без племенитих легура“ бачeнe су у огањ - и изашле тврђе. Сада је само питање да ли ће издржати тест времена и не кородирати прерано.
Коментари