Гашење шампионског пламена - Денвер зрео за промене, Јокићев прозор се полако затвара

Надали су се у Денверу да би могли до новог чуда. Играли су другу мајсторицу и укупно 14. меч у тек другој рунди плеј-офа, а преко пута, пред сопственом публиком, налазио се најбољи тим регуларног дела сезоне.

Све је међутим указивало на победу Оклахоме. Ерон Гордон је играо, иако га је само један трк у контру делио од кидања задње ложе. Завоји на рамену Мајкла Портера Џуниора су бивали све већи из утакмице у утакмицу, а Џамал Мари се и даље мучио са последицама грипа. Превише минуса, које ни Никола Јокић није могао да у коначном рачуну претвори у плус.

Тако је Денвер другу годину заредом сезону завршио у полуфиналу конференције. Све грешке из претходних сезона дошле су на наплату и постало је извесно да се шампионске партије из 2023. године неће поновити. Макар не у овом саставу.

Пред Нагетсима је бурно лето, које може бити упамћено по радикалним променама или подгревању наде, сада већ увелико влажним дрвима. Трећа опција не постоји.

Мораће приликом доношења одлука власници франшизе и добро да размисле о траћењу талента и надреалних игара Николе Јокића. Јесу му пружили шансу када нико није, али је у претходних неколико година српски центар много више урадио за Денвер, него Денвер за њега.

Шампионски пламен који се гаси

Чак и у тренуцима када се у Денверу славила прва титула у историји франшизе, било је оних који су оспоравали одлуке спортског сектора, нарочито оног дела који је задужен за преговоре око плата.

Писало се и причало нашироко о томе како су Нагетси достигли зенит и уз доста среће - избегли Бостон у финалу - успели да искористе ретко добар моментум свих својих кошаркаша у битним моментима. На велику жалост тада успехом опијених навијача екипе из Колорада - циници су били у праву.

Већ две сезоне Денвер изгледа као тим који је продао душу ђаволу за један добар низ у плеј-офу, односно за десетак утакмица у којима ће Портер оправдати уговор који има, а Мари се пробудити као доктор Џекил. 

Све након тога било је мучење, константно тражење форме и гашење пламена који, истини за вољу, није био потпаљен да траје. Живим га је одржавао Никола Јокић, који је једини увек био на нивоу и само чињеница што његов ниво одудара од остатка лиге донела је Денверу пласман у поменута полуфинала.

Шкртост, осионост, кратковидост и својеглавост власника значајно су коштале екипу која је протраћила прилике да искористи Јокићеве најбоље дане како би сакупила још прстења. Све указује на то да ће се сличан тренд наставити.

Лоша расподела новца

Највећи део терета, који брод без правог кормилара из сезоне у сезону ближи дну, налази се на платном списку. Иако заузимају више од трећине буџета - Јокићеве новце нико неће и не би требало оспори. Након тога почињу проблеми.

Мари је за своје партије ове сезоне плаћен 36 милиона долара, а једина тужнија ствар од тога - за све осим њега - јесте што ће наредне зарадити десет милиона више. У питању ће бити незапамћена пљачка, уколико настави у истом ритму.

Следи га Портер, на чији рачун је легло 35 милиона, а тај милион мање пропорционалан је и односу квалитета њихових партија.

Најгора ствар за Нагетсе је што су се обавезили да ће свој терет теглити на дужи временски период. Портеров уговор истиче 2027, а Маријев тек 2029. године. Како им године не иду уназад, уз мотивацију која се креће по непрекидној равној линији, биће тешко из њих исцедити још мало шампионске кошарке.

Гордон је зарадио сваки од својих 22 милиона, а срећна околност за тим из Колорада је што ће и наредне године моћи да рабе Кристијана Брауна за мање од пет милиона. Остатак тима зарађује далеко мање, али то не значи да су грешке у процени изостале.

Зик Наџи је са скоро девет милиона пет најплаћенији играч екипе, док је на шестом месту Дарио Шарић. Потпуни промашаји. Кентавијус Колдвел-Поуп - јако важан члан јединог успешног похода на титулу - променио је средину услед неспремности фамилије Кронке да жртвује мали део свог богатства за бољу будућност. И није једини пример.

Није потребно бити Сем Прести (генерални менаџер године) како би се схватило да су Денверу неопходне промене. Проблем су они који ће морати да их направе.

Упражњена места тренера и генералног менаџера

Пред крај регуларног дела сезоне, без посла у Денверу остали су дугогодишњи тренер Мајк Мелоун и генерални менаџер Келвин Бут, који је пречесто само испуњавао захтеве својих послодаваца.

Власници франшизе практично су тим потезом одустали од сезоне, због чега се пласман у другу рунду и мучење Оклахоме може сматрати успехом.

Дејвид Аделман је изјавио да не зна какав ће му статус бити након лета, ако уопште и остане у Денверу, те би Јокић у наредном периоду могао да добије новог тренера, али и човека задуженог да направи компактнији тим. Уколико се наравно Кронкеови не одлуче да сами умажу руке. Уколико то буде случај, могуће је да значајних промена у играчком кадру неће ни бити.

Било је нечег романтичног у Денверовом вишегодишњем чекању и веровању у Марија и Портера (обојица Денверови пикови), чак и ситуацији када то није изгледало паметно. Чекање се међутим исплатило. Уговори које су им заузврат дали нису. 

Тако су и навијачи почели да захтевају од управе да трејдује Портера, само би да се из поузданих извора појавила информација да је недодирљив. Разлог - јака веза са Универзитетом Мизури, на који су ишли и Стен и Џош Кронке. Портер је иначе на Мизурију провео само једну сезону и одиграо је три утакмице.

У другом сценарију, чија прича се одвија око новог генералног менаџера, главну улогу има мађионичар, који покушава да пронађе човека довољно наивног да преузме Маријев и(ли) Портеров уговор.

Упитник над Јокићевом судбином

Колико год били некомпетентни, мала је вероватноћа да ће Стен и Џош трејдовати Јокића, нарочито после реакција које је изазвао прелазак Луке Дончића у Лејкерсе. Осим ако и њима неко не буде гарантовао првог пика на драфту.

Био је ове сезоне Јокић све у Денверу. Најбољи играч, тренер, мотиватор, али и критичар. И био је добар у свакој улози. Крпио је на све стране, али је рупа једноставно било превише.

Уколико га имало цене, потрудиће се да исправе своје грешке и пруже му, а самим тим и себи, макар још неколико прилика да дође до титуле. Некадашњи играч Меге има уговор до 2028. године и осим уколико не затражи трејд - требало би да буде недодирљив.

Пружили му јесу много, али како године пролазе, постаје све јасније да је више он урадио за франшизу, него она за њега. Крајње је време да се то промени.