Неки другу шансу не дочекају - Саша Обрадовић јесте

На крају претходне сезоне после катастрофалног резултата Звезде почела су све гласнија размишљања јавности да је Јанису Сферопулосу откуцао сат и да је време да се Саша Обрадовић врати у клуб са којим се пре пет година на не тако леп начин разишао.

Година корона вируса, празне трибине и несвакидашњи амбијент. То су асоцијације на Обрадовићев период из 2020. године, када је преузео тим и увео знатно већи број странаца него што је Звезда до тада имала у саставу.

Нису црвено-бели дрес тада носила "лоша" имена, али Волден, Лојд, Ноко, Рочести, О'Брајант, Симоновић нису деловали складно и лош старт са скором 5-11 у Евролиги Обрадовић је морао да плати отказом.

Знало се још и тог децембра 2020. године када се и званично растао са клубом да ће се сигурно у будућности догодити оно што је објављено пре неколико дана - Саша Обрадовић је нови тренер Црвене звезде.

Никада није крио емоције према Црвеној звезди, а неке љубави заслужују другу шансу.

Сплет несрећних околности, ванредна ситуација, много одложених утакмица, ништа није ишло на руку те сезоне Обрадовићу.

Додуше, и Звезда је доживела неке тешке поразе, играла лоше и у години у којој је било неизвесно како ће се наредни дан завршити, растанак је био неминован.

Да ли је баш тако морало?

Да ли је требало истрпети лош старт сезоне? Да ли је прерано добио отказ? Да ли је имао исте услове као претходници? Да ли је заслужио звиждуке публике?

Време је показало да је тада његов наследник Дејан Радоњић освојио триплету те године, тачније постао првак АБА лиге, Суперлиге Србије и Купа Радивоја Кораћа.

Тадашњи председник клуба Небојша Човић рекао је за домаће медије да сви који причају о љубави и спорту нису искрени и да је Обрадовић за четири месеца добио 645 хиљада евра. Са друге стране, сам Обрадовић је неколико година касније истакао да су му тада "одузети снови", да би све било другачије да су околности биле боље и да ће једног дана проговорити о свему што се дешавало.

Све је остало на томе, а у првој наредној утакмици као тренер Монака 2022. године када је гостовао у Хали "Александар Николић", на излазак из тунела дочекали су га спорадични звиждуци - довољни да се запита да ли ту и даље припада?

Већ нареде сезоне, догодило се потпуно супротно. Крочио је на паркет, сви су на трибинама устали и поздравили га, а Обрадовић је са сузама у очима отишао на центар терена, клекнуо и пољубио грб клуба. Тада је било јасно да ће се једног дана вратити.

Сферопулос аут, Обрадовић ин

Од претходне сезоне је без ангажмана када је добио отказ у Монаку, а лоши резултати Сферопулоса и евидентан губитак свлачионице, винули су га у врх најозбиљнијих кандидата да поново преузме кормило црвено-белог брода.

Неће му бити лако да плови евролигашким морем, а ни српским ни регионалним. На овом поднебљу свака грешка се дупло рачуна, свака реч три пута анализира. Обрадовић то зна, јер је пре пет година прошао кроз исто, али тада без подршке са трибина. 

Добио је тим који није селектирао, али који је за његов стил игре (агресивна одбрана, стриктна улога играча) прихватљив.

За Обрадовића ово није само повратак, већ нека врста искупљења.

На једној од конференција док је водио Монако рекао је да је одело на њему исто оно које је у првом мандату носио у Звезди и да ће се са њим пласирати у плеј-оф, а стигао је тада до Фајнал-фора са клубом из Кнежевине.

Ако је сачувао то одело, требаће му од утакмице са Жалгирисом, јер колико је малера задесило црвено-беле од почетка сезоне, мало симболике да донесе срећу на крају, не би било на одмет.