Човек за велика дела који је то умало заборавио – лекција о истрајности Марка Гудурића

Самопоуздање је превртљива ствар. Као и углед и добар глас. Тешко се стичу, веома лако губе, а још теже враћају. Питајте само Марка Гудурића.

Годинама је као младић гулио ђонове и усавршавао своју левицу, градећи притом – у овом случају не циглу по циглу – реноме играча у чије руке иде лопта када се решава победник, блицеви су најсјанији, а чак и публика уплашена.

На концу је у томе и успео. Када је напуштао Црвену звезду, изнад увек хладне главе је имао ореол човека који се не боји одговорности, у резимеу повећи број кошева за победу, а у извештајима скаута највише оцене, нарочито у шутерској колони.

Са великим очекивањима дошао је у Фенербахче, у ком је код Жељка Обрадовића одмах добио прилику. Уместо крешенда, уследио је модерато. Далеко од тога да је Гудурић посрнуо, али није направио искорак који је Фенеру недостајао на везаним фајнал-фор учешћима 2018. и 2019. године.

Није успео да се до краја избори за свој глас и шут у тиму пуном, сада већ легенди Евролиге, али је показао довољно да убеди Мемфис у своје квалитете. Деловало је да би му темпо у НБА лиги више одговарао, те да би могао у потпуности да наплати своје шутерске способности. Убрзо је међутим морао натраг. Поново у Истанбул.

Легенда о прибојском стрелцу почела је да бледи, како то бива са легендама које се више не спомињу толико често. Ни Фенер више није био исти, те је у четири сезоне по Гудурићевом повратку само једном отишао на фајнал-фор и то претходне сезоне, завршивши на четвртом месту.

Године су пролазиле, а са њима се мењао и Гудурићев статус. Ни у једном тренутку није постао најважнији играч тима и полако се ближио чину ветерана. Ишчилели су и важни кошеви, на којима је изградио каријеру, што међутим није утицало на његову храброст – и даље је узимао битне шутеве. Погодака је ипак било мање.

Врхунац сумње у његов шут и самопуздање уследили су након финала Светског првенства против Немачке 2023. године, када је промашио неколико отворених тројки, које су историју кошарке могле да учине другачијом.

Почели су тада и да се чују гласови, које је Дунав носио са Малог Калемегдана, све до Црног мора и Истанбула, а који су Марка звали да се врати кући. Промена некад ипак зна да прија. И пријала је.

Шарунас Јасикевичијус одлучио се да Гудурића претвори у плејмејкера и врати му лопту у руке, чиме је поставио темеље за другу евролигашку титулу у историји клуба. Указано поверење му је вратило самопоуздање, а наталожено искуство помогло у привикавању на нову улогу.

Корак по корак, Фенер се домогао финала, избацивши притом прошлогодишњег шампиона Панатинаикос. Овог пута, Гудурић је плесао уз крешендо. Како се финални меч са Монаком ближио крају, српски репрезентативац бивао је све бољи, одбијајући нападе ривала. На крају је 15 од својих 19 поена постигао у другом полувремену.

За крај је оставио тројку којом је решио меч. Као кап, као некада. Баш онда када је свом тиму био најпотребнији.

Сада повратак у Звезду делује јако далеко, макар када је следећа сезона у питању. Ако се некада и буде вратио, вратиће се као шампион.

После утакмице је изјавио да се нада сличном завршетку предстојећег Европског првенства, на ком ће Србија, ако буде у пуном саставу, бити највећи фаворит. Уколико се укаже прилика, нема сумње да ће Гудурић бити тај који ће тражити последњи шут. Ове сезоне га је и заслужио.