Давни сан остао недосањан, могу ли црно-бели да се опораве од Бурсе

Да је најтеже победити већ унапред добијене утакмице најбоље су на својој кожи осетили кошаркаши Партизана, који су, иако велики фаворити, елиминисани већ у првом плеј-оф мечу Еврокупа.

Бурса је дошла у Арену као аутсајдер, одиграла вероватно најбољи меч у сезони и помало срећно, али и захваљујући грешкама црно-белих у завршници меча, дошла до историјског тријумфа.

А све је било на страни црно-белих пре дуела са турским представником.

Добрим играма у лигашком делу такмичења Партизан се изборио да бар прва два меча плеј-офа игра пред домаћим навијачима, који су у Арени направили незаборавни амбијент.

Противник је био, чинило се, по мери, екипа која може да помрси рачуне фаворитима, али екипа коју претендент на највиши пласман мора да победи, макар и на мишиће.

На страни црно-белих, односно на њиховој клупи, седео је најбољи европски тренер, који, истина, нема превише искуства вођења екипа у Еврокупу, али у својој витрини има девет титула шампиона Европе.

Међутим, као да је атмосфера у Арени створила већи притисак домаћој екипи, него гостима који нису имали шта да изгубе, а што је потврдио и тренер Бурсе Душан Алимпијевић.

У врло равноправном мечу, црно-бели су успели да стигну предност ривала у последњој деоници и кад је деловало да се све наместило, односно да Партизан крстари ка победи, вратиле су се неке старе бољке потцењивања противника, прављења почетничких грешака, дозвољавања лаких поена екипи која је у нокдауну.

Бурса је некако извукла продужетак, а у додатних пет минута било је очигледно да су црно-бели ошамућени, док је противник наставио у истом ритму осокољен неочекиваном приликом да оствари велики тријумф.

Бацили смо годину дана, рекао је Обрадовић на конференцији на новинаре после меча, а његов израз лица јасно је одражавало појаву човека који је не само разочаран и незадовољан резултатом, већ је потпуно шокиран ониме што су његови играчи дозволили противнику у последњих пет-шест минута утакмице.

И заиста тако изгледа. После 2019/20, у којој је Партизану због прекида узрокованим коронавирусом ускраћено право да се боре за све трофеје, а игре и резултати су оправдавали веру навијача, протраћена је још једна година у којој су црно-бели могли да направе велики успех.

Црно-бели су изгубили прилику да се боре за једини трофеј који недостаје у кјлупским витринама, а сада ће најтежи посао Жељковог стручног штаба бити како да помогну играчима да се издигну из ситуације и преусмере мисли на борбу за трофеје у преостала два такмичења.

Како год то звучало, шокантни пораз може бити и добра ствар за црно-беле.

Управо су ово ситуације у којима се јасно може искристалисати ко од играча има квалитет за највеће домете, а ко ће себи дозволити да му један пораз, ма колико болан био, "одсече руке".

Није увек лако, али је увек лепо навијати за Партизан, речи су чувеног Душка Радовића, а једини начин да се црно-бели извуку из ове ситуације је да појачају тренинге и нападну титуле у АБА и КЛС лиги.

Црно-беле прво очекује плеј-оф Јадранске лиге, где ће противника у полуфиналу сазнати тек после баража.

Уколико успешно преброде ту препреку, у финалу регионалног такмичења их чека највероватније Црвена звезда, а играчи Партизана покушаће да освоје АБА трофеј први пут од 2013. године.

За крај сезоне остало је да се одиграју мечеви националног шампионата, који већ одавно немају озбиљан такмичарски карактер, већ служе тимовима, пре свих Партизану и Црвеној звезди, за попуњавање празних места у клупским витринама.

"Један давни сан", како гласе речи навијачке песме, остао је недосањан. Сада је време за повратак у реалност.