"Млохави и шашави центар не може бити најбољи играч НБА лиге... Јесте ли сигурни у то?"

Планирао сам велику колумну о трци за МВП награду, али трка је већ завршена. Било какав траг неизвесности нестао је у суботу када је Никола Јокић предводио Денвер нагетсе у победи над Клиперсима, њиховој деветој у десет утакмица без Џамала Мареја, a која их је на табели ставила испред обе екипе из Лос Анђелеса.

Потенцијални ривали за награду најкориснијег играча лиге падају као муве док Јокић игра из утакмице у утакмицу, па трка за МВП признање већ сада делује као свршен чин.

Jокић је први у лиги по статистичким параметрима који мере допринос играча тиму док је на терену, као и допринос по одиграном минуту, а по времену проведеном на терену испред је само Џулијус Рендл, за свега неколико минута. Другим речима, играо је чешће и ефикасније од свих играча у лиги.

Разлика у броју одиграних минута у односу на главне конкуренте је огромна. Примера ради, Џоел Ембид је одиграо чак 819 минута мање од Јокића - скоро 20 пуних утакмица.

Јокићеви минути на паркету имају изузетан утицај на тим, па Нагетси имају четврти најбољи скор у лиги, иако поред ”Џокера” у саставу немају ол-стар кошаркаше.

Стварно... овај лик?

Једина МВП дебата јесте она лажна коју морају да изигравају у телевизијским емисијама у којима људи вриште једни на друге. Заправо, далеко занимљивија расправа је ко би требало да заузме друго место, али оставићу то за неки други пут.

Ипак, постоји још једна занимљива тема која се тиче дебате о најкориснијем играчу, а којом морамо да се позабавимо - оклевање многих да Јокићу скину капу све док није постало недвосмислено јасно да мора бити победник (у неким случајевима ни тада).

Да, постоји перцепција да је Јокић имао и среће јер је много других МВП кандидата пропустило значајан део сезоне због повреда, али мислим да то није кључно.

Ако загребемо испод површине, мислим да преовладава сентимент "Стварно... овај лик?" Утисак је да Јокић не може бити МВП лиге јер тај млохави, помало шашави центар у Стеновитим планинама никако не може бити најбољи. На шта бих одговорио... Јесте ли сигурни у то?

Не, Јокић се дефинитивно не уклапа у нашу представу о томе како би требало да изгледа најбољи играч лиге. За почетак, није спољни играч, а прошла је 21 година откако је један центар освојио МВП признање.

Тај центар - Шекил О'Нил био је надмоћна физичка сила, али Јокић не игра тако. Уместо тога, он комбинује своју величину, меку руку и вештину са лоптом да би полако али сигурно побеђивао противнике.

Такође, не помаже му ни то што игра у Денверу, а не у неком од звучнијих тимова чију сваку другу утакмицу гледа цела Америка. Многи са Источне обале не виде много Јокића.

Коначно, наш акценат на плеј-офу је све присутнији у последњим сезонама, посебно јер неки тимови свесно штеде кључне играче током регуларне сезоне. Јокић је био јако, јако добар у протекле две сезоне доигравања, али није на терену изводио представу са једним глумцем као Ленард 2019. године или Џејмс.

Сомборски шафл 

Никола Јокић је најбољи додавач у лиги, мислим да не постоји особа која би то довела у питање. Његов периферни вид је невероватан. Испаљује метке без гледања преко читавог терена, читајући одбрану и не гледајући у очи своју мету - има машту за асистенције без преседана. Једини његов полигон за такмичење у овом сегменту игре је историја - Меџик Џонсон, Стив Неш... 

Међутим, промена ове сезоне је колико је ”Џокер” постао агресивнији и прецизнији као кошгетер. Томе се не посвећује довољно пажње. Јокић шутира са прецизношћу Стефа Карија (64,8 одсто укључујући шутеве за један, два и три поена) и невероватном ефикасношћу (постиже 37 поена на 100 поседа, што је десети најбољи скор у лиги и велики напредак у односу на његових 30,8 прошле године).

Поред свог забавног низа шутева близу коша, Јокић шутира са 41,2 одсто успешности и за три поена, након што је прошле сезоне са 31,4 процента био просечан.

Иако Јокић не извлачи фаулове при шуту као неки други елитни странци у лиги, успева да изнуди значајан број "малих фаулова", због којих противничка екипа брзо улази у бонус.

Његова вештина са лоптом је апсурдна - дриблинг десном руком после којег следи "фејд-авеј" шут са десне ноге - потез због којег би сваки тренер средњошколске екипе свог играча избацио са терена. Јокићев карактеристични шут већ је добио и име - "The Sombor Shuffle".

То није све. Нисам сигуран да је неко у лиги бољи у ноншалантном бацању "флоутера" једном руком, док изгледа као да се само забавља за време ручка. Погледајте само смешне месечеве кугле коју убацује преко Рудија Гобера.

Статистички - исплаћује се. Половина Јокићевих покушаја су шутеви за два поена даље од обруча - најнепопуларнији начин да се лопта убаци у кош, али он их погађа у 55 одсто случајева.

Друга ствар је што Јокић није бек висок 195 центиметара. Огроман је, центар од 211, са широким телом, дугачким рукама и хватачким рукавицама уместо шака. Представља огромну претњу у скоку, поготово са својим невероватним инстинктом и способношћу да предвиди где ће лопта да се одбије.

Џејмс Харден без свих тих дриблинга

Саберите све наведено и јасно је да не можете да га браните преузимањем јер мучи "мале играче" на посту и у скоку, а не можете ни да га удвојите јер ће додавањем пронаћи слободног играча где год се налазио у хали.

Поред тога, унапредио је игру за лоптом, што му омогућава да друге високе играче остави у прашини када употреби своју магију на периметру. Заправо је толико добар са лоптом да има скоро исту стопу асистенција као Лука Дончић, али са значајно мањим бројем изгубљених лопти.

Јокић је као Џејмс Харден, само без свих тих дриблинга. Побољшава игру екипе само климањем главом или микроскопски прецизним додавањима, а може и да се окрене и зазида испод коша било ког играча.

Докази су ту: Денвер је трећи у лиги по офанзивној ефикасности, са само 0,7 поена мање на 100 поседа од водећег Бруклина, упркос томе што уз Јокића нема армаду ол-стар играча.

Све у свему, дебата ко је најбољи играч у лиги и даље је врло жива. Као и увек, плеј-оф ће бити много бољи показатељ који играчи заслужују да буду у првом плану ове дискусије.

Ипак, мислим да део отпора прма Јокићевој кандидатури за МВП награду проистиче из идеје да такав лик никако не би могао бити најбољи играч лиге... зар не? Можда би требало да преиспитамо ту претпоставку. Чињенице говоре да он то јесте.

Аутор текста је кошаркашки аналитичар Џон Холинџер, човек са две деценије искуства у НБА лиги, један од пионира кошаркашке аналитике, изумитељ неколико параметара напредне статистике. Седам сезона је био потпредседник кошаркашких операција Мемфис гризлиса.