Шест ствари због којих је Лука Дончић толико добар

Словенац је са повређеним скочним зглобом, уз звук сирене, погодио тројку са 10 метара преко Реџија Џексона за победу Даласа после продужетка уз историјски трипл-дабл.

Дончић је за мање од пола сата, у четвртом мечу против Клиперса, дошао до трипл-дабла и меч завршио са 43 поена (18-31 из игре), 17 скокова, 13 асистенција, две украдене лопте, једном блокадом и седам изгубљених.

Постао је тек трећи човек у историји НБА, уз Оскара Робертсона и Чарлса Барклија са трипл-даблом од најмање 40/15/10.

Много је фактора који су га довели на сам врх, а пред вама је шест ствари због којих је Лука Дончић толико добар.

Генетика и балканска школа кошарке

Лукин отац Саша Дончић, чији су родитељи пореклом са Косова, цео живот је у кошарци и после играчке, започео је тренерску каријеру. Наступао је за готово све водеће словеначке клубове, где је провео већину играчких дана. Једну сезону је био и у Слоги из Краљева, а почетком деведесетих се опробао и у Црвеној звезди. Интересантно је да је по повратку у Словенију дуго играо као странац, упркос чињеници да је тамо рођен.

Јасно је да је најбољи играч Даласа таленат за "магичну игру под обручима" наследио од оца, али је Сашина улога много значајнија у одрастању и формирању као кошаркаша.

Уз надзор искусног стручњака, Лука је од малих ногу почео да се интересује за кошарку. Према Сашиним речима, на полувременима утакмица које је водио, његов двогодишњи син би ушао на паркет и играо се са кошаркашком лоптом.

Са седам је почео да тренира, угледавши се највише на Дражена Петровића, једног од најбољих играча са Балкана.

Бенефит што му је отац био тренер био је огроман јер је знао на који начин да му формира сваки следећи корак. Кренула је тада полако да сија још једна звезда овдашње школе кошарке јер је Дончић на добром путу да већ сада буде бољи од свог идола.

Сазревање ван "читаонице"

Кренуо је у млађим категоријама љубљанске Олимпије где је скоро пет сезона био ненадмашан, што је приметио Реал Мадрид и довео га још као 13-годишњака. Са 16 је дебитовао за први тим, а први велики успех остварио је 2017. на Европском првенству, на којем је заједно са Гораном Драгићем предводио Словенију до историјске титуле.

Селектор "змајчека" тада је био Игор Кокошков, човек који је уз Пабла Ласа најзаслужнији за вртоглави успон у раној фази каријере.

Након три сезоне у Мадриду било је јасно да има потенцијал за НБА, а потрудио се да своју последњу годину у "краљевском клубу" заврши на најбољи могући начин. Водио је Реал до титуле у Шпанији, као и до трофеја у Евролиги на Фајнал-фору у Београду, где је проглашен и за најкориснијег играча.

За разлику од многих младих кошаркаша, Дончић је по доласку у најјачу лигу света већ имао велико играчко искуство. Иза његовог имена стајале су две пуне сезоне, велики успеси на клупском и репрезентативном нивоу, али што је много важније – напредак и искуство које је стекао такмичарским утакмицама.

Или, како је то Кевин Дурент формулисао, сазревао је ван читаонице...

"Играо је у Европи, остатак руки класе је играо по колеџима. Тако да, он је био у другој најбољој лиги на свету учио да игра ову игру. Није морао да иде на часове, читаоницу или већину оних додатних ствари кроз које су остали морали да прођу, усредсредио се само на кошарку вероватно већ од 14. године. То је предност за њега и можете видети да није стидљив, нити се плаши тренутка", изјавио је једном Дурент.

Потцењени атлета

Момку навикнутом на рад и професионализам није било превише тешко да се прилагоди систему у Америци, иако је јасно да суперстар Меверикса није атлета као други у лиги. Нема конституцију Леброна Џејмса, брзину Расела Вестбрука, продорност Демијана Лиларда, али далеко од тога да је лоше физички припремљен.

"Дончић је потцењени атлета", више пута је истакао легендарни Стив Неш.

Мит о томе да у НБА успевају само врхунски извајани кошаркаши годинама руши и наш Никола Јокић, док Дончић потврђује да је исто и са играчима на нижим позицијама.

Савршено је конституцију и физчку грађу прилагодио стилу кошарке који гаји, са 21 годином је по том параметру бољи и од Дирка Новицког, којег многи сматрају најбољим Европљанином икада у НБА.

"Сећате ли се какав је био Дирк са 20 година? Физички се привикавао, а Лука то не мора да ради, већ је на потребном нивоу", потврђује Неш.

Момак из Љубљане до сада је одиграо више од 130 утакмица за "телад" и, ако изузмемо повреде скочног зглоба као последице лоших доскока, никаквих здравствених проблема није имао.

Разлог лежи у томе што од своје 15. године, барем једном у 12 месеци посећује високо-технолошки центар за физичку припрему спортиста у Санта Барбари, под називом "П3". Води рачуна о свом телу од првог дана професионалне каријере.

Степ-бек и супермоћ која другима то није

Уско везано за претходну ставку јесте нешто што Дончића одваја од остатка лиге – ману коју је успео да претвори у убојито оружје. Споменули смо већ да није међу најбржим играчима, нити му убрзање омогућава да лако пробија противничке одбране. За то, веровали или не, користи успоравање.

Док убрзање значи достизање одређене брзине у што краћем року, успоравање је супротан процес, који Лука невероватно добро користи у свом нападачком арсеналу.

"Лука поседује елитну способност да у секунди стигне од '100 километара на час до 0', нешто што можете користити за дриблинге или степ-бек шутеве", сликовито објашњава Ерик Лејдерсдорф, директор биомеханике у центру "П3".

На први поглед делује контрадикторно да о успоравању говоримо као о квалитету, због чега су амерички научници направили читаво истраживање о кретању словеначког кошаркаша.

Промене правца и ритма важни су за позицију на којој игра, што се не постиже само повећањем брзе, већ и њеним правовременим смањењем. Лука поседује урођену способност да генерише велику количину силе и заустави се у месту, што се посебно огледа у његовом убитачном степ-беку (шут на кош којем претходи покрет уназад).

Приликом извођења оваквих потеза одбрамбени играчи не стигну да покрију дистанцу коју направи, са 201 центиметром висине и преко 100 килограма, нестварно добро контролише кукове и доњи део леђа приликом успоравања, дајући себи времена и простора за правилно постављање стајне ноге. Припрема која му омогућава погађање и најзахтевнијих шутева.

Мозак, таленат, играње шаха на кошаркашком терену...

"Од малих ногу сам тренирао и играо против старије деца која су била много искуснија од мене. Доста њих је било крупније и брже од мене, па сам морао да их побеђујем мозгом."

Овим речима Дончић је говорио о кошаркашком одрастању током којег је научио да ће му поглед, визија, преглед игре и осећај за ритам бити оно чиме ће се одвајати.

Величина и снага противника није била толико битна - идеална припрема за НБА. Савршено контролише ток меча, попут најбољих плејмејкера, а он није само то, мења ритам у зависности од дешавања на терену и у глави "црта" акције.

По доласку у Сједињене Државе упоређивали су његову организацију напада са играњем шаха, где се свака фигура поставља на своје место. Ако изузмемо асистенције и постигнуте кошеве, у својој првој сезони у Даласу је из његових руку је у просеку "стварао" још скоро 25 поена по мечу.

"Један од најбољих забављача у свим спортовима", стоји у једном тексту Њујорк Тајмса.

Током последње сезоне у Реалу, Лука је просечно креирао скоро 1,3 поена по нападу из акција играних кроз пик-ен-рол. Када се сада погледају ти статистички параметри, није толико необичан његов огроман успех у САД.

Храброст као резултат самопоуздања

Сваки спортиста на свету свестан је да се самопоуздање гради веома дуго, а да се може изгубити у трену. Када је реч о младом Словенцу, тренутно се налази на самом врху те планине и, чак и када му не иде, често буде преломни фактор.

Недавно је, после више од 40 поена у плеј-офу и поразу од Клиперса, изјавио да је одиграо лоше, да су му лопте испадале и да није доносио праве одлуке.

Став да свакога дана мора бити бољи довео га је ту где јесте, а неколико дана од када је постао први играч који је у плеј-оф дебију убацио 40+ поена, одиграо је још бољу партију и изједначио на 2-2 у серији.

Храброст да лопта буде баш у вашим рукама у последњим тренуцима, да вам саиграчи и тренери дају ту одговорност, не стиче се пуким играњем кошарке. Тај врх се осваја дуготрајним процесом који се најмање види током 48 минута на паркету.

Шутем описаним на почетку текста Лука Дончић потврдио је оно што многи знају и што им из ноћи у ноћ доказује у последње две године. Ове сезоне бележи 28,8 поена у просеку, уз 10,4 скока и скоро 10 асистенција. Не само да је најбољи бели или европски кошаркаш, већ је у овом тренутку један од најбољих кошаркаша на свету.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)