Горан Вучковић, најмлађи српски тренер: Репрезентација је мој сан

Вучковић признаје да његова примарна жеља није била да буде тренер, али да је одлучио да седне на клупу након што је после повреде колена морао рано да прекине играчку каријеру.

Већ три сезоне предводи "крсташе", прошле године увео је тим у Другу лигу, где су тренутно на четвртом месту.

После осам година одвео је екипу на завршни турнир "Купа Радивоја Кораћа" у Нишу, а претходно је освојио трофеј на турниру "Слободан Пива Ивковић", где је проглашен за најбољег тренера.

"Од момента када сам дошао у Раднички, имао сам две операције колена и током наредних годину и по дана сам имао још две интервенције. Тада сам схватио да то све иде у неком правцу у ком нисам желео да иде. Моја примарна жеља није била да радим као тренер. Када током детињства играч жели да игра кошарку и када му због повреда то буде онемогућено, дође до неког разочарање. Желео сам да се одвојим од кошарке и да радим нешто друго", рекао је Вучковић Танјугу и потом открио на чији наговор се отиснуо у тренерске воде.

"Тадашњи тренер првог тима Небојша Кнежевић позвао ме на састанак и понудио да почнем да радим у школици кошарке БКК Раднички. У року од неких пет-шест месеци укључен сам у стручни штаб сениорског тима као помоћни тренер. Неких годину и по дана касније председник Горан Калинић позвао ме да преузмем први тим, осам кола пре краја првенства у сезони 2016/17. Тих осам утакмица завршили смо са скором 6-2 и тада је договорено да је будем шеф стручног штаба сениорског тима".

Екипа Радничког састављена је од играча којима кошарка није примарна, то су момци који су студенти и који имају друге послове ван кошарке, а Вучкович је упитан и колико је тешко бити ауторитет таквој екипи.