Прича о Николи Јокићу, од млађег брата до велике звезде

Никола Јокић један је од најбољих кошаркаша НБА лиге у јануару месецу. Центар Нагетса просечно је бележио 24 поена, уз 11 скокова и пет асистенција и са рејтингом од 26,3 био је најбоље пласирана "петица", укупно десети по рангу.

Ипак, није све било тако лепо и лако за Николу. У детињству је био "дебељуца", па му је, и поред талента за кошарку, мало ко предвиђао блиставу кошаркашку будућност. Чак ни његова браћа, која су одавно у свету кошарке.

Немања Јокић је пријатељ Дарка Миличића, кошаркашког чуда од детета, који је на НБА драфту 2003. године био изабран са друге позиције, испред Кармела Ентонија, Криса Боша и Двејна Вејда, а иза неприкосновеног Леброна Џејмса.

Миличић никада није достигао висине које су му биле предвиђене, али то је нека друга прича... На срећу, Дарко је имао велики утицај на живот Немање Јокића у Америци, где је играо кошарку на неколико универзитета.

Када се Немања вратио у Србију, млађи брат Никола већ је нарастао више од два метра и стигао до тежине од 130 килограма. Није могао да уради ни један склек.

"Само је желео да се забавља. Волео је да стоји на високом посту, и преко главе и иза леђа дели лопте саиграчима. И нису му бранили. Знали су да је то посебна вештина коју поседује", присећа се Немања Јокић.

Никола је брзо прешао из Сомбора за Београд, где се прикључио младој екипи Меге. Почео је да привлачи пажњу европских, али и НБА клубова.

Његов менаџер Мишко Ражнатовић пријавио га је за НБА драфт 2014. године, на којем су га Нагетси изабрали као 41. пика.

Јокић, међутим, није требало да иде у НБА. План је био да одигра сезону-две у неком од јачих евролигашких екипа. Мало је недостајало да постане члан Барселоне.

"Услови су већ практично били договорени. Ипак, гледали су једну његову утакмицу, на којој је био катастрофалан. Затражили су више времена", каже Ражнатовић.

Због једне лоше утакмице није отишао у Шпанију, али његове партије у Меги нису прошле незапажено у Денверу. Нагетси су сковали план: Долази Јокић, ту је помоћни тренер Огњен Стојановић, у тиму је и Јусуф Нуркић, док је све то требало да обликује помоћник генералног менаџера Артурас Карнишовас.

Сада, живи у Денверу са старијом браћом и девојком.

"Никола уопште не може да бира да ли нас жели или не. Он је паметан младић и сигуран сам да ће се снаћи. Али, ово је битан период живота за њега и желим да има подршку какву ја нисам имао. Увек му кажем: Живиш мој сан, немој да узимаш ствари здраво за готово, немој да правиш грешке које смо ми правили", каже Николин брат Немања.

Никола је лоше одиграо Летњу лигу, као и предсезону. Тренер Мајк Мелоун сећа се тих тренутака, уз речи "сасвим просечан играч". Али, Никола се није предавао. Радио је све више и све јаче. Скинуо је килажу, уз помоћ кондиционог тренера Стива Хеса.

Сезону је почео на клупи, али је после 10. новембра сам тражио да буде "бачен у ватру". Убрзо, Денвер је постао трећа најбоља нападачка екипа у лиги, а Никола један од играча које навијачи и тренери најрадије гледају.