Макаби, скуп индивидуалаца са само једном лоптом

Макаби има богату традицију, шест освојених Евролига, једну Супролигу, 51 титулу израелског шампионата, 43 израелска купа, једну освојену АБА лигу. Од самог оснивања клуба, успели су да се истакну међу најбољим што остатак света има да понуди.

Кроз историју овог клуба су прошла имена која су оставила неизбрисив траг у историји тог спорта, од Микија Берковича, Дорона Џамшија, Олсија Перија и Џима Боутрајта све до Шарунаса Јасикивичијуса, Ентонија Паркера и Николе Вујчића. Међутим, клуб је доживео велики резултатски пад у протекле две сезоне. Отуд и свака наредна генерација има све већи притисак да пружи добре игаре и оствари успехе.

Последња трофејна генерација је била она из сезоне 2013/2014, када је екипу до највећег повратка у финалу Евролиге водила једна легенда не само израелске већ и светске кошарке – Дејвид Блат. Након његовог одласка, екипа је изгубила своју игру и идентитет.

Веома бледо издање и испадање из првог круга Еворолиге, и посртање у Еврокупу, у коме су били први фаворит, потпуно су срозали репутацију клуба.

Вратили су се поново у Евролигу и решили да искористе све могуће ресурсе да ту и остану и да поново учине Макаби европским гигантом. Тако је Тел Авив овог лета постао једна од занимљивијих и "сочнијих" дестинација на кошаркашкој мапи света.

Трансфери

Први потез у овој реформи било је довођење тренера, домаћег стручњака, који ће бити под притиском доминирања израелском лигом, а онда и повратак у врх Евролиге. На то место је дошао Ерез Еделштајн, бивши тренер израелске репрезентације и неколико израелских клубова. Међутим, стиче се утисак да то можда није била најбоља одлука.

Други корак у целом том пројекту било је довођење већ доказаних играча из Евролиге – играча који су били доминантни и за које се чуло и преко "баре", у циљу подизања популарности клуба. Тај потез им је омогућио да касније доведу и играче који су играли у НБА лиги.

Прво су довели носећи стуб Црвене звезде из прошле сезоне, Квинсија Милера и Мајка Цирбеса. Обојица су била међу најбољим играчима на својим позицијама прошле сезоне и обојица су добила вишеструко боље услове него на Малом Калемегдану.

Њихов долазак је привукао играче који су се двоумили између Америке и Европе, јер ако је Макаби њима могао да понуди велику суму, знали су да ће играчима који су играли или је требало да играју за НБА понудити још више. Тако су успели да доведу веома звучна и занимљива имена.

Ди-Џеј Сили – некадашњи играч Гран Канарије и Бешикташа, "скорер", одличан шутер из дриблинга, али и из спот-ап ситуација, може да одигра и у преносу лопте и у разигравању саиграча.

Ендру Гаудлок – комбо бек, може да игра на позицијама један и два, фантастични играч са евролигашким али и НБА искуством, једно од најбољих решења на тој позицији, играо је за Уникс и Фенербахче у Европи, али и за Лос Анђелес лејкерсе и Хјустон рокитсе у САД.

Виктор Рад – један од најбољих играча претходне сезоне у Еврокупу, где се истакао играјући за Нижњи. Међу атлетски најдаровитијим играчима ван НБА, може да покрије позиције три и четири и доноси разноврсност екипи. Поентер је, али и одличан скакач.

Колтон Ајверсон – фантастично решење на центру, врло висок али и веома покретан играч, неко ко ће играти сјајну одбрану, купити већином све скокове, стално излазити у пик-ен-рол игру, али пре свега затварати и штитити свој обруч. Некадашњи играч Басконије, Бешикташа и Каршијаке.

Сони Вимс – највећа звезда и најзвучније име прелазног рока. Играч са обимним европским, али и НБА искуством. У Европи је био члан Жалгириса и ЦСКА. У Сједињеним Државама је био члан Денвера и Торонта, док је протеклу сезону провео у Финиксу и Филаделфији. Индивидуално можда и најбољи и најкомплетнији играч Евролиге, покрива чак три позиције – од два до четири – фантастичан је креатор шута, врхунски атлета. Одлично зна да искористи дат простор.

Битно за Макаби јесте то што су задржали своје кључне играче из претходне сезоне (Ландсберга, Смита, Охајона и Пнинија) и вратили своје доказане кошаркаше (Мекела и Александера).

Мане, врлине, статистика и анализа

Уколико погледамо учинак Макабија, бар у Евролиги, примећује се нешто што је требало да буде познато управи клуба, а то је да одједном уложени велики новац, довођење великог броја сличних играча, одличних али огромних индивидуалаца, звезда и имена, не може донети тренутан успех.

Када погледате тај тим на папиру, требало би да било коме може да задаје главобољу, утера страх у кости и изазове песимизам. Заправо није тако. У Евролиги су тренутно осмопласирани, са пет победа и шест пораза.

Играју неконстантно и у серијама. Такмичење су почели са два пораза од Реала и Арманија и показали се јако лоше на самом почетку такмичења, играли су очајно, и као одраз свега тога доживели су смену на тренерској позицији.

Еделштајн је напустио тим због, како се навело, напетог односа између навијача и клуба, али и веома лоше атмосфере у свлачионици, а на његово место је дошао његов асистент Рами Хадар. Нову наду и позитивну енергију унели су победама над слабијим екипама Жалгирисом и Галатасарајем, али су поново упали у осцилације, доживели два пораза, од десетковане Барселоне и Панатинаикоса.

Након сјајних партија у израелском првенству, напокон су пронашли прави ритам и у Европи, па су одличним партијама и консолидованом игром савладали фаворита за освајање Евролиге Фенербахчеа, однели победу у Пиреју над Олимпијакосом и у Казању победили Уникс. Екипе Ефеса и Бамберга су показале највеће слабости ове екипе, показале су колико она мора да напредује и учи како би дошла до жељених резултата.

Наиме, показали су како је могуће релативно лако зауставити напад Макабија и изнели су на видело криминално лошу одбрану коју Макаби игра.

Напад

Што се тиче напада Макабија, то стварно није виша математика и веома је једноставно и лако прочитати их, па самим тим противници који играју мало бољу одбрану знају да их веома брзо оставе без идеје, доведу до панике и срљања.

У нападу Макаби има веома мало тимских акција, готово 90 одсто напада се своди на индивидуални квалитет појединаца, без обзира на то да ли је у питању Вимс, Руд, Ајверсон, Сили или неко други. Свако од поменутих играча углавном има индивидуалну и атлетску предност у односу на чувара, и ту предност покушава да искористи.

Играју много изолација, у којима покушавају да или створе свој шут с поља или да улазом постигну полагање или закуцавање. Макаби у што више ситуација жели да игра у транзицији, одмах по дефанзивном скоку или украденој лопти, и тако не дозволи противнику да постави одбрану.

Управо у тим ситуацијама Макаби можда има и највећу предност не само у односу на Црвену звезду већ и на остатак Евролиге. Имају једне од најбољих атлета који су у контрама скоро незаустављиви због своје брзине, ненормално великог одраза и скока, али и способности да погађају уз контакт и фаул. Други вид најчешћих поена Макабија јесу такозвани "катови", где играч Макабија неочекиваном и брзом кретњом у два правца покушава да изненади свог чувара и стекне и најмању предност коју може лако искористити да поентира.

Што се тиче позиционих напада, Макаби има само пар солуција и утисак је да Звезда са њиховим позиционим нападом не би требало да има проблема. Ти позициони напади нису превише компликовани и не разликују се много од осталих, све се своди на то да се уручи лопта звезди тима, био то Гаудлок, Вимс или Сили, и да њима у пик изађе Ајверсон или Цирбес, или у основну пик-енд-рол игру или у пик игру, где ниски играч иде ка кошу или бира најбољу опцију за додавање.

Макаби важи за солидну нападачку екипу, налазе се у пет најбољих напада, они постижу 81 поен у просеку. Проблем су јако лоша уиграност и много већи број изгубљених лопти у односу на асистенције.

Одбрана

Један од највећих проблема те екипе је свакако одбрана, она уме да буде толико очајна да смо видели како и нападачки просечне и лошије екипе са лакоћом долазе у веома лаке позиције за поентирање. Одбрана је ствар тимске уиграности, уклопљености и жеље, а то је нешто што тај тим још нема и нешто што Звезда може и мора искористити.

Невероватно лоше бране пик-енд-рол игру, након почетног преузимања, играчи који треба да ротирају и преузму противничке играче то никако не раде, и након обичног пик-енд-рола деси се да противник остане са по два играча који су потпуно отворени, или на шуту за тројку, или на лаком полагању. Уколико их екипа нападне са ниског поста, нису способни да то бране игром један на један, па веома веома често удвајају.

Опет у том удвајању мора да дође до тимског померања, а то се, наравно, најчешће не дешава. Екипе са добрим протоком лопте, а Звезда свакако то јесте, то би морала да искористи. Звездин снајпер Марко Симоновић је у животној шутерској форми и треба га тражити што више. Звезда највећи део својих тројки постиже када лопта кружи и дође до отвореног човека, где веома лако могу Гудурић, Дангубић и Џенкинс да траже лаке поене.

Такође треба искористити њихову јако слабо интериорну одбрану, то јест одбрану самог коша – када се пробије њихова прва линија, једини који бране обруч су Ајверсон или Цирбес. Позитивна страна њихове веома дискутабилне и треба рећи катастрофалне одбране јесте индивидуална одбрана. Уз невероватну атлетску способност, којом веома лако могу да украду лопту и изблокирају готово сваког противника, они су јако добри на линијама додавања, често својим дугим рукама и брзином умеју да пресеку додавање и истрче контру, и Звезда би се тога морала плашити и на то обратити пажњу.

Макаби готово да не игра зонску одбрану и биће изненађење уколико се на то одлуче у неком тренутку. За похвалу је и пресинг који умеју да играју преко целог терена, у којем се јако добро сналазе и успевају да збуне противника и одузму посед.

Завршница, утисак, прогноза

Утисак о Макабију јесте да је то екипа која може да савлада свакога уколико јој је добар дан, међутим, муче се против добрих одбрана, а Звездина је мећу најбољим у Евролиги, и управо тај индивидуални квалитет на који се Макаби ослања може да буде Звездино највеће оружје. Звезда треба и мора да поштује противника, али мора и да покаже зубе, како би и Макаби поштовао њу. Предвиђања су да уз стандардно добру одбрану и иоле течнији и расположенији напад, пред громогласном подршком у пуној дворани "Александар Николић", Звезда апсолутно има равноправне шансе за победу.

Треба искористити осцилације у резултатима Макабија и лошију атмосферу у њиховом тиму за стварање позитивне у свом табору и за учвршћивање самопоуздања, што је Звезди за успех у Европи више него потребно.