Година превирања и наде у боље сутра

За разлику од репрезентативне кошарке, која је у 2014. години изгледала као бајка, клупску су пратили скандали, порази, гашења клубова, препуцавања из табора два највећа српска клуба...

Годину је "извукла" Црвена звезда, која је у текућој сезони одушевила кошаркашки свет, и то не само у Србији. Црвено-бели су везали 15 победа на почетку регионалног такмичења, а први пут у историји пласирали су се у топ 16 фазу Евролиге.

Без обзира на то, година за нама била је више него неуспешна. "Пецкања" на релацији Партизан – Црвена звезда прерасла су у отворене сукобе челника два тима, а кулминација је била финале плеј-офа националног шампионата, где је кошарка била у тотално другом плану.

Гледали смо туче између играча, кошарку "пет на три", утакмице су игране пред празним трибинама због казни, а на крају су навијачи црвено-белих "отели" и уништили трофеј намењен најбољој екипи у Србији, што је и ове године, 13. пут заредом, постао Партизан.

И у регионалном такмичењу Србија је доживела велики ударац. На фајнал-фору Јадранске лиге, Цибона и Цедевита су усред Београда били бољи од Црвене звезде и Партизана. Црвена звезда је, ипак, добила прилику да се такмичи у елити, пошто су загребачки "вукови" због финансијских проблема одустали од учешћа у Евролиги.

Указану прилику црвено-бели су искористили на најбољи могући начин, па ће Београдска арена бити домаћин још седам великих европских утакмица, а гости ће бити Реал, Барселона, Панатинаикос, Макаби...

С друге стране, Партизан је имао више него турбулентну сезону. Црно-бели су годину почели са кадровским проблемима, али су успели да у топ 16 фази Евролиге "узму скалп" великанима европске кошарке, московском ЦСКА, али и Макабију, који је касније постао шампион Европе.

У нову сезону црно-бели су ушли са великим финансијским проблемима, па је Душко Вујошевић остао без готово пола екипе, укључујући најбољег кошаркаша Богдана Богдановића.

Знатно ослабљена екипа црно-белих врло лако је елиминисана из Еврокупа, забележивши поразе од екипа са далеко слабијим рејтингом од оног који има шампион Србије.

Ипак, доласком Мачвана и Павловића, односно повратком после повреде капитена Милосављевића, Партизан изгледа много конкурентније, па борба за пласман међу четири најбоље екипе у региону делује као достижан задатак.

За то време, Црвена звезда је стасала у озбиљан евролигашки клуб. Први пут у историји, један српски клуб забележио је позитиван скор у првој фази Евролиге, што великој армији навијача црвено-белих даје за право да се надају да њихови миљеници и у топ 16 фази Евролиге могу до значајнијих резултата, што да не – и пласмана у четвртфинале елитног такмичења.

Бобан Марјановић статистички је најбољи кошаркаш Евролиге, а осим провереног аса Маркуса Вилијамса, црвено-бели се ослањају на младе српске кошаркаше попут Луке Митровића, Николе Калинића или Немање Дангубића.

Дејан Радоњић је претходних сезона био на великом удару кошаркашке јавности, нарочито оног дела којем је црвено-бело у срцу, али је и он стасао заједно са клубом и готово перфектно предводи Звезду на мечевима у региону и Европи.

Српска клупска кошарка изгубила је још један клуб. После Хемофарма, који је годинама био у врху српске кошарке, расформирао се и Раднички из Крагујевца, због нагомиланих финансијских проблема. Из несреће крагујевачког тима профитирао је Металац из Ваљева, који у Јадранској лиги на веома добар начин представља српску кошарку.

Мега Визура је променила име у Мега Лекс, али је, као и у претходним годинама, остала стожер младих српских кошаркаша, који плене ангажованошћу у мечевима са много старијим и искуснијим, али не и квалитетнијим тимовима.

Успех репрезентације Србије на Светском првенству у Шпанији могао би да буде замајац за српске клубове, али док на српском кошаркашком небу буде горела само једна звезда, будућност клупске кошарке није нимало светла.