Звезда у високом европском друштву

Црвено-бели су и ове, као и прошле сезоне, добили веома уједначену групу, у којој је свако сваког могао да победи. У таквом односу снага, чини се, много је теже наћи се на једној од прве четири позиције које воде у наредну рунду него, рецимо, имати 2-3 јака и финансијски моћна клуба, а остале из свог, платежно слабијег ранга.

Лане Звезди четири победе нису биле довољне за Топ 16, што се прилично ретко дешава у Евролиги.

Ове сезоне, изабраници Дејана Радоњића, потпомогнути искуством из прошле, играли су још агресивнију и бржу кошарку, али и знатно мудрију. То се видело. И исплатило.

Најбољи скор после прве фазе неког српског тима у Евролиги то најбоље осликава. Забележили су црвено-бели шест победа и претрпели четири пораза. 

Изузимајући меч против Олимпијакоса, где су и клуб и играчи очигледно подлегли карневалско-братској атмосфери коју су направили навијачи пирејских и београдских црвено-белих, Звезда је прилично сигурно (не лако) добијала утакмице у Арени против одличних тимова из групе Д.

Почело је тријумфом против богатог, али уздрманог Галатасараја (76:68), наставило се мечевима против прошлогодишњег освајача Еврокупа Валенсије (76:63) и незгодног и врло жилавог литванског Нептунаса (79:62), а завршило се, сада већ можемо рећи, победом против "старе муштерије" Лаборал Куче у празном Пиониру – 90:82.

Уочљиво је да момци у црвено-белим дресовима знатно боље користе огромну енергију коју добијају са трибина, и да је ове сезоне претварају у предност, а не у притисак. Наравно, заслуга и за то иде тренеру и стручном штабу.

Оно где је направљен велики напредак у односу прошлосезонско учешће је игра на гостујућем паркету.

Звезда је на свим мечевима била конкурентна и близу победе. Несрећено је изгубила у Клаипеди и Истанбулу (два продужетка), до самог финиша парирала Спанулисовом Олимпијакосу у Пиреју (64:59), и остварила две веома важне и лепе победе у Шпанији: против Лаборала (+20) и Валенсије (победа од 68:77 за пласман у Топ 16).

Слично размишља и Марин Седлачек, добро познати кошаркашки стручњак и скаут Филаделфија Севентисиксерса.

Овај тим је потврдио да је урађена најбоља селекција играча са аспекта перспективе, тимског духа и борбености. Два елемента су се показала као супериорна у односу на тимове са 'јачим' буџетима и именима, бар на папиру, а то су: одбрана и скок.

Две несретно изгубљене утакмице у гостима (Нептунас и Галатасарај) потврдиле су да овај тим може да побеђује у гостима, што је било неопходно за пролазак у Топ 16.

За врхунске резултате су потребна три супериорна играча, а Црвена Звезда их је у овој фази добила у двојци – Вилијамсу и Марјановићу. Оно што је нови квалитет јесте да се из утакмицу у утакмицу мењао тај трећи у лику 4-5 играча, што је стварало проблем противничким екипама.

Са дистанце од три месеца и 10 утакмица може се рећи да је Олимпијакос једина екипа која је успела да 'надмудри' београдски клуб, и то највише захваљујући искуству и чврстини играча у Евролигашким утакмицама. Друго место у групи сврстава Црвену Звезду у Топ 12 тимова у овој фази, што јој даје основане амбиције за размишљање у правцу наредне фазе такмичења", сматра Марин Седлачек.

Истина да је овогодишњи тим млађи, полетнији и агресивнији... И надасве креативнији, захваљујући феноменалном Вилијамсу. Све те атрибуте тренер Радоњић добро користи и компонује, што за резултат има једну лепу и за навијаче Звезде охрабрујућу чињеницу – Звезда може да игра са свима.

Код играча који су и прошле године били део тима са Малог Калемегдана евидентан је напредак, или што би америчке колеге рекле "апгрејд".

Енергични Јака Блажич је много константнији, Лазић је поред сјајне одбране све бољи у нападу, Лука Митровић показује сав свој раскошни таленат и својом игром улива сигурност остатку тима, док Џенкинс ове сезоне има већу улогу у одбрани него у нападу, бар за сада.

Највећи "бум" направио је горостасни Бобан Марјановић, који је коначно показао зашто га многи сматрају најдоминантнијим центром Европе.

Овај доброђудни џин доминира под оба коша, лагано постиже поене (углавном једноручна закуцавања), скупља лопте... Чак додели и по коју асистенцију саиграчима, да ужитак у његовој игри буде комплетан. Све то се најбоље види кроз статистику, по којој је Боби најкориснији играч прве фазе Евролиге, са просечним индексом 24,9!

Наравно, не треба бити превелики кошаркашки зналац, па уочити да је један од главних разлога за успех Звезде и знатно бољи учинак Марјановића заправо игра сјајног америчког плејмејкера – Маркуса Вилијамса.

Многи су пре старта сезоне говорили да бољи "Амер" није никада дошао у један српски клуб. Популарни "Кос" је на терену то и доказао.

Разиграо је млади тим, пре свега Марјановића. Унео луцидност и невероватан такмичарски дух у игру екипе, уз, наравно, велику слободу у игри, највећу коју је "дефанзивно оријентисани" Радоњић икада икоме дао. На његову срећу, то му се, за сада, враћа на најбољи могући начин.

И остале новајлије су такође у приличној мери допринеле успесима клуба у првом делу сезоне.

Српски репрезентативци Никола Калинић и Стефан Јовић и у црвено-белом дресу показују зашто су били део националног тима који се окитио светским сребром. Дангубић се још увек тражи после неугодне повреде, али чини се да и он иде узлазном путањом. Немачки центар Мајк Цирбес показује и ради управо оно што се од њега и очекивало – пристојно мења Бобија, скаче, погађа зицере испод коша и одлично игра "пик-ен-рол" са Вилијамсом.

Младе снаге, Тејић и Ребић, не добијају много минута. Ипак, по речима тренера они веома добро раде и стрпљиво чекају своју шансу која ће сигурно доћи.

Састав групе за Топ 16 (Звезда ће играти у групи Е са Реал Мадридом, Барселоном, Панатинаикосом, Макабијем, Албом, Жалгирисом и Галатасарајом), гарантује седам нових спектакуларних вечери у Арени.

Седлачек сматра да Звезда има чему да се нада у Топ 16 фази, без обзира на јачину групе Е.

Ја сам у коментару од пре месец дана најавио могућност пласмана у овакву групу. Многи би рекли 'претешку', јер се у њој налази пет тимова који су освајали титулу Евролиге. Објективно гледано, три тима имају снагу и моћ коју наш тим нема. Барселона, Реал и Панатинаикос имају арсенал квалитетних играча на свим позицијама и то им даје предност у овом тренутку.

Макаби као актуелни шампион са измењеним тимом и доста осцилација (пораз од Цедевите у Тел Авиву) није тим који Звезда не може да победи.

У другу групу спадају тимови који нису прејаки и за које би наш тим имао начин да се носи до победе а то су Алба, Жалгирис и Галатасарај.

Све ово показује да победе у директним дуелима са равноправнима и једно 'велико' изненађење могу да одведу Звезду ка 'сензацији' и проласку у Топ 8.

Магичнi број победа не би требало да прелази бројку 7. Да ли ће се то и остварити остаје да видимо, али без обзира на све утакмице са најјачим тимовима ће користити, а свакако и унапредити игру тима и појединаца. Не заборавимо да су неки од њих и чланови националне селекције Србије, закључио је Седлачек.

Још увек је отворено питање да ли црвено-белима треба појачање на позицији четири, где је прва опција Митровић, а врло често "ускаче" веома прилагодљиви Калинић. Тејић је добијао шансе, али пре свега у Јадранској лиги. За достизање евролигашког нивоа мора још да ради.

Звезда нема притисак императива за пласман међу осам, као што је можда имала за Топ 16.

Ипак, гледајући момке у црвено-белом ове сезоне и познавајући начин рада тренера Радоњића, они сигурно неће ником показати белу заставу, а уколико се укаже шанса за пласман у Топ 8, сигурно је неће лако испустити.