Прича о Пеђи Стојаковићу

Његов први тренер у Црвеној звезди Владислав Лале Лучић је направио изванредну паралелу - Уколико питате било ког Американца за знамените Србе, сваки од њих ће знати ко је Никола Тесла, Владе Дивац и Предраг Стојаковић.

Кошаркашки пут младог Стојаковића био је трновит од Славонске Пожеге до Даласа. Са 17 година стигао је у Звезду као избеглица из Хрватске. На инсистирање тренера Лучића прикључен је првом тиму и учествовао је у походо на титулу. Исте године одлази у ПАОК, како каже популарни Лале храбар али исправан потез.

У ПАОК-у је остао четири године, добио је грчко држављанство. Одбија Грчу да игра за њихову репрезентацију и чека четири године на одлуку Фибе да може да игра за Југославију. За национални тим заиграо је 1999. године.

На Европском првенству у Турској 2001. године проглашен је за МВП играча шампионата. Док је највећи успех остварио наредне године у Индијанополису када је био члан златне генерација на Светском првенству.

У Сакраменту је играо од 1998. године до 2006. Он и Владе Дивац оставили су неизбрисив траг у овом граду и подигли популарност Кингса, који су им се одужили на величанствен начин повлачењем из употребе њихових дресова, прво Дивчевог са бројем 21, а сада и Стојаковићевог са бројем 16.

Из Сакрамента је отишао је у Индијану, потом у Њу Орлеанс, а каријеру је завршио са титулом у дресу Далас Маверикса 2011. године када је и званично отишао у кошаркашку пензију.