Срби и кошарка – као некад...

Као некад – најбољи кад је најтеже! Тако би укратко могло да се опишу игре српских кошаркаша последњих дана у Шпанији.

Иако су многи (међу њима и аутор ових редова) већ били прежалили наше момке пред меч са до тада непораженим Грцима, "орлови" су засијали када је било најважније, убедљиво поразили "Хелене" и изборили се за учешће у четвртфиналу и реванш са Бразилом.

Сјај је постао још јачи у среду увече, када је Бразил надигран, надтрчан, надскакан... Једном речју, без претеривања, Бразил је синоћ демолиран!

Све оно што су лоше радили у мечу са истим ривалом у групној фази, изабраници селектора Ђорђевића су исправили. Добре ствари су додатно побољшали.

Зауставили су брзу игру и мозак такве игре Марселиња Уертаса, спречили доминацију бразилских НБА центара у рекету (пре свега у скоку) и веома агресивном и тимском игром у одбрани свели противников шут споља на прихватљиву меру (33%).

Када се оствари овако велика, важна и убедљива победа, то је заслуга целог тима.

Ипак, неком упада у очи игра Радуљице под кошем (и даље најбољег стрелац тима), неком сјајна игра у одбрани Калинића и Марковића, неком "повратак" капитена Крстића, неком фасцинирајућа мирноћа Јовића...

Наравно, одушевљење љубитеља кошарке у Србији изазивале су тројке Богдана Богдановића са седам-осам метара или, како је колега Шаренац у преносу рекао, "са друге планете".

Међутим, кључ победе у мечу против "кариока" био је у рукама тандема Теодосић–Бјелица.

Сјајни плејмејкер, који понекад делује незаинтересовано за догађаје на паркету, против Грка је наговестио, а синоћ и демонстрирао, светску класу.

Паметна, креативна и веома ефикасна игра Теодосића повела је наш тим ка полуфиналу. Када је било потребно, погађао је тројке, у моментима притиска смиривао игру тима и доносио веома паметне одлуке, а са линије пенала био је непогрешив – 10/10!

На крају, учинак од 23 поена, четири асистенције и три скока показује какву је партију пружио предводник екипе када је било најпотребније.

Слично је и са Немањом Бјелицом. Своју конституцију и завидну кошаркашку технику користи изузетно интелигентно. Уме да "измисли поен" када понестане идеје у нападу, а доминира у скоку, пре свега под нашим кошем.

Против Грка је ухватио десет лопти, синоћ против Бразилаца "свега" осам уз исто толико убачених поена. Чини се да је мотор тима, али онај тихи, нечујни, попут моћних нових аутомобила.

Не сме се заборавити ни селектор Ђорђевић. Играчка легенда, посао клупског тренера радио је без већих резултатских успеха. Међутим, чини се да му посао селектора "лежи".

Иако има помоћ искусних лисаца Мирослава Николића и Јовице Антонића, популарни Сале утиснуо је снажан лични печат на игру овог младог тима.

Имао је много проблема пред почетак шампионата (неодазивање играча, повреде и недисциплина), али је то све успео да превазиђе и темпира форму екипе за најважније мечеве, у којима нема права на кикс и где лош дан значи повртак кући.

Изненадио је Грке, а Бразилце потпуно негирао. Извукао је, заједно са својим стручним штабом, поуке из пораза у групи, све негативно из те партије "избацио", а рецепт из треће четвртине тог првог меча имплементирао у свих синоћних 40 минута.

Оно што је можда и најважније, он има победнички менталитет и искуство освајања медаља. Зна кроз какве проблеме пролазе играчи и какав притисак трпе. Он је знао као играч да се са тим носи, а изгледа да то зна да пренесе и на своје пулене.

Следи нови дуел са Французима који са собом доноси велики улог (финале и сигурну медаљу), али и прилику за реванш за несрећан пораз у Гранади. Надамо се да ће "триколори" проћи као "кариоке" и да ће се наши кошаркаши попети на једно од три постоља у Мадриду. Као некад...