Нови почетак за "земљу кошарке"

У Србији је кошарка национални спорт. Спорт у којем смо имали толико шампиона, толико легенди, толико медаља... Нажалост, сребро освојено „давне" 2009. Године у Пољској показатељ је да у „земљи кошарке" нешто не функционише.

Овога лета имали смо прилику у Словенији да гледамо младе наде, предвођене искусним Душаном Ивковићем. И били смо срећни. „Орлови" су на турниру савладали и каснијег шампиона Француску, као и вицешампиона, екипу Литваније.

Ипак, на крају је освојено седмо место. Многи би рекли неуспех, али ако се узме у обзир колико се у кошарку улаже у другим државама, јасно је да нисмо више оно што смо некад били. Са друге стране, Србија је остварила пласман на Светско првенство наредне године у Шпанији, што ће много значити младој репрезентацији.

А у новој години, млада репрезентација биће још млађа. Александар Ђорђевић, легендарни кошаркаш, преузео је од Ивковића командну палицу националног тима. Сумње има, али и велике наде, да ће Сале са „орловима" освајати медаље, као некада у екипи са Даниловићем, Дивцем, Паспаљем...

Велико питање је да ли Србија има екипу за највише домете, или макар медаљу на великом такмичењу. Годинама уназад, млађе категорије националног тима готово су редовни учесници борби за медаљу, што значи да добру основу имамо.

Младе звезде домаће кошарке попут Богдана Богдановића из Партизана или Луке Митровића из Звезде, да не заборавимо Јована Новака из Вршца, сигурно нису још спремне да понесу највећи терет игара у националном тиму, али су залог за будућност, и то не далеку.

Поново остаје отворено питање ко жели да игра за национални тим. Да ли ту стварно има менаџерских игара, као што се провлачило по спортској штампи, или су српски „легионари" засићени кошарком и ослабљени повредама. Чини се да је тренутак пресудан, јер само ако сви заједно помогнемо Србији, „земља кошарке" ће поново бити на победничком постољу, што да не и на самом врху.

За тако нешто потребно је и „примирје" два највећа српска клуба, Партизана и Црвене звезде. Сви кошаркашки радници морају да схвате да интереси српске кошарке морају бити изнад клубаштва, политиканства и осталих болести које изједају наше друштво.

Година у којој је кошарка прославила 90. рођендан у Србији је за нама. Прошлост је светла, будућност је пред нама. Искористимо је на најбољи могући начин. Са Салетом у нове кошаркашке победе. Напред, Србија!