Срећни Партизан и нервозна Звезда

Први пут у својој историји, Србија је имала два представника у Евролиги, Партизан и Црвену звезду. После првог дела такмичења, тај број је преполовљен, али поглед на резултате црно-белих и црвено-белих дају нам за право да се надамо бољим данима за клупску кошарку.

Партизан је испунио првобитни циљ - пласман међу 16 најбољих екипа у Европи. Тешком муком, али и заслугом младог тима, црно-бели ће се наћи међу кремом после три године паузе. Изабраници Душка Вујошевића нису одушевили играма, нарочито не резултатима, али ако се у обзир узме феноменална партија и победа у Истанбулу, као и две убедљиве победе над директним конкурентима за пласман у топ 16, јасно је да су црно-бели заслужено ту где јесу.

Са друге стране, Црвеној звезди је недостајало мало среће, али и искуства, да се нађе у другој фази Евролиге. Ипак, навијачи црвено-белих могу бити задовољни приказаним. Звезда је два пута савладала екипу Куће, задала велике проблеме и Макабију и Панатинаикосу, изгубила те мечеве у неизвесним завршницама, и репрезентовала српско кошарку на достојан начин.

Партизан се још једном ослонио на младе српске таленте, појачане француском везом. Милосављевић и Богдановић су показали да су будућност, али и садашњост, репрезентативне кошарке. Повреде Бертанса и Вестермана смањиле су ростер, али је и тако Партизан успео да нађе прави пут до 16 најбољих екипа на континенту.

Црно-бели су показали да таленат постоји, али је потрбно искуство како би се сложиле све коцкице и Партизан поново био у самом врху европске кошарке. Ипак, одушевљава енергија коју на терену показују младићи Душка Вујошевића, нарочито ако иза себе имају ветар у леђа у виду подршке са трибина.

Статистички гледано, црно-бели су у врху Евролиге када су скокови и шут за три поена у питању - у обе категорије заузимају пету позицију. Са друге стране, Партизан је најнеефикаснији тим у такмичењу, а после Жалгириса црно-бели су губили највише лопти просечно по мечу.

За разлику од Партизана, који је био у тешкој групи коју су чинила три претендента на фајнал-фор (Фенербахче, ЦСКА и Барселона) и два дебитанта са јаким буџетом (Будивељник и Нантер), Звезда је за противнике имала мање атрактивне, али ништа неквалитетније ривале.

Макаби и Панатинаикос нису оно што су некада били, али и даље су снажне екипе са врхунским амбицијама. А црвено-бели су против њих били равноправан ривал. Локомотива је два пута тесно поразила Звезду, а Кућа, екипа која се пласирала међу 16 најбољих, два пута је осетила снагу црвено-белих.

Звездини Американци, Шилб и Џенкинс, показали су се као права појачања, Блажич је одиграо велику улогу у победама црвено-белих, док се Нелсон, као староседелац, претворио у вођу екипе на терену. Одличне партије пружио је и Бобан Марјановић, за којег се већ интересују велики европски клубови.

Звезда је трећи тим Евролиге што се скокова тиче, пети најефикаснији тим такмичења, али и четврти по броју изгубљених лопти. И остале статистичке категорије показују да су црвено-бели заслужили да наставе такмичење у елити.

Занимљиво је да је Београд један од три града који је имао два представника у кошаракшкој Евролиги, а и то је чињеница која много значи.

Први део Евролиге могао се завршити боље по српску кошарку, али могло је бити и горе. Ипак, Партизан ће одиграти још 14 великих утакмица против најбољих, док Звезди за утеху остаје учешће у Еврокупу, где би црвено-бели могли далеко да догурају, уколико наставе да пружају партије као у досадашњем делу евросезоне.