Никада црвено-бели!

Грчки Панатинаикос браниће титулу у Евролиги освојену прошле године у Барселони. Тренер "зелених" Жељко Обрадовић јури своју девету титулу шампиона Европе, а недавно је одговарао на питања посетилаца једног грчког спортског портала. Жељко је причао о кошарци, плановима за будућност, али и прошлости и ономе што воли, а шта не...

"Два клуба у којима никада не бих радио су Олимпијакос и Црвена звезда. Имам пријатеље у оба клуба, са којима сам јако близак и с којима имам искрен однос. Лепо је када ти искажу поштовање у лице. Поштујем и једне и друге, али никада не бих радио у тим клубовима", изјавио је Обрадовић, који је предмет обожавања навијача Партизана и Панатинаикоса.

Навијаче "зелених" занимало је да ли ће и следеће сезоне Жељко предводити тим из Атине.

"То су хипотетичка питања. Најважније од свега је да породица Јанакопулос одлучи шта жели да ради у будућности. Шта год да одлуче, сви би требало да имају пуно поштовање према томе. Ја сам тренер Панатинаикоса и наставићу да радим тај посао. Браћа Јанакопулос могу, кад год желе, да раговарају са мном о будућности. Међу нама постоји велико разумевање и уважавање", јасан је Обрадовић.

Жељко Обрадовић је један од најтрофејнијих европских тренера. Ипак, питање је било да ли је икада намеравао да се отисне у Америку и опроба се у НБА лиги.

"Нико ме лични није контактирао... Имао сам позив да одем у Лас Вегас, али више ми се допало да одем на Сабор трубача у Гучи у то време", духовито је одговорио Жељко.

У својој дугогодишњој тренерској каријери, како сам каже, имао је срећу да сарађује са великим играчима, међу којима су Бодирога, Саобнис, Дијамантидис, Ђорђевић, а Жељко је истакао и Даниловића, Ерероса, Виљакампу, Аплаукаса, Алвертиса...

Једног посетиоца занимало је Жељково мишљење ко је био бољи кошаркаш, Дражен Петровић или Никос Галис.

"Обојица су велика имена. Обојица су живела да постигну кош. Обојица су могла да убаце по 50 поена, обојица су решавала победника у последњим секундама. Не могу да изаберем једног од њих. Обојица су били велики играчи и мењали су кошарку у своје време", остао је неодлучан Жељко, који је имао срећу да игра и против Дражена и против Никоса.

Жељко је причао и о личним сукобима које је имао током каријере. Прво се осврнуо на Етореа Месину и њехов вербални дуел после финала Евролиге 2009. године.

"Да, тада је било препирке између Месине и мене на крају те утакмице. Не морате да знате шта сам му рекао тада, то је нешто између нас двојице", признао је Обрадовић, али додао:
"Само да разјаснимо неке ствари, када смо прошле сезоне у Барселони поново постали прваци Европе, први који је ушао у свлачионицу да нам честита био је управо Еторе. Ми смо јако добри пријатељи и не постоји никакав проблем између нас двојице".

На питање шта мисли о преласку Василиса Спанулиса у Олимпијакос, Обрадовић је кратко изјавио: "Не бих се руковао са њим".

Обрадовић је знатижељним навијачима покушао да открије део тајне због чега је успешан толико година.

"Најважније од свега у нашем спорту је да имате најбоље играче на врхунцу форме у најважнијим утакмицама сезоне и да то не траје само једну сезону. Најважније је одржати екипу на високом нивоу током целе сезоне и то није нимало лако. Радим са људима који имају огромну мотивацију и то је од пресудног значаја", рекао је Обрадовић.

Ове године, фајнал-фор се игра у Истанбулу, где је Жељко пре тачно 20 година први пут постао првак Европе са Партизаном. Ако му турски град поново донесе срећу, Жељко ће освојити девету титулу шампиона Европе и тиме поставити рекорд који ће тешко бити достигнут у догледно време.