Кандидати у сенци деценијског фудбалског неуспеха - Србија пред избором 13. селектора

После оставке Драгана Стојковића Пиксија након, најблаже речено, деценијског неуспеха, пред Фудбалским савезом Србије је једна од кључних одлука за ближу будућност репрезентације. Време је да се изабере нови селектор. Не за годину дана. Не на крају квалификација. Одмах.

Иако су шансе за пласман на Мундијал сведене на луду теорију и нико не верује да ће "орлови" путовати преко океана, најбоља опција за новог селектора била би да сада преузме селекцију. До краја квалификација имао би времена да постави свој систем и укаже на оно што би променио. У новом циклусу квалификација знао би са чим располаже.

Уколико се у петак или до следећег квалификационог прозора не одабере нови селектор, поново ће се, без много утакмица, са новим замислима, играчима и тактиком ући у нови циклус, а то су квалификације за Европско првенство 2028. године. Додуше, играће се и утакмице у Лиги нација, али и оне ће имати такмичарски велики значај јер ће кроз њих моћи да се обезбеди пласман на првенство Европе.

Много кандидата, много знакова питања

Најгласније се у овом тренутку помиње име Вељка Пауновића. Бивши селектор златне генерације младих "орлића", који је 2015. донео Србији титулу првака света на Новом Зеланду, већ дуго фигурира као један од главних кандидата - и пре Пиксија и сада.

Према незваничним информацијама у домаћим медијима, Пауновић је пролетос имао неформални договор са челницима ФСС-а, пре него што је преузео шпански Реал Овиједо. Ипак, после лошег старта сезоне челници шпанског прволигаша уручили су му отказ, па је Пауновић сада слободан и многи га виде као природног наследника Пиксија.

Пауновић важи за дисциплинованог, системског тренера, са искуством у раду у различитим фудбалским културама - од САД-а, преко Енглеске, до Мексика и Шпаније. Тренер је који воли да постепено гради тим, темељан је и то не би била лоша опција за Србију, којој је потребан нови идентитет.

Из сенке је, готово преко ноћи, у српским медијима у први план искочио и Владaн Милојевић. Његови резултати са Црвеном звездом у европским квалификацијама у два наврата од 2017. доделили су му надимак "мајстор резултата".

Провејавали су коментари да Милојевић не игра брз, атрактиван и нападачки фудбал, какав је, рецимо, Србије играла под Пиксијем на почетку његовог мандата, али актуелни стратег Звезде је тренер који је у 15 од 16 покушаја прошао двомече у европским утакмицама. 

У ФСС-у, према наводима домаћих медија, верују да би Милојевић могао да врати репрезентацију у колосек, у погледу организације игре и дефанзивне стабилности - две ствари које су "орловима" недостајале у последњим наступима.

Име Дејана Станковића такође није ван игре. Иако се већ месецима спекулише о његовом одласку из Спартака из Москве услед лошијих резултата, он је и даље на клупи руског великана. Контроверзне суспензије и нестабилност у клубу остављају отворена врата за могући повратак у српски фудбал, али је питање да ли темпераментни Станковић сматра да је ово прави моменат за тај потез.

Ако се договор са једним од кандидата не постигне ускоро, што би само продубило лоше стање у репрезентацији, као најреалнија опција намеће се ангажовање Зорана Мирковића као вршиоца дужности селектора до краја квалификација.

Он је 15. јула преузео селекторско место младе репрезентације Србије и у два пријатељска меча забележио победу (Румунија) и пораз (Француска).

Помиње се још једно име - Марко Николић. Бивши тренер Партизана, Војводине, ЦСКА, Локомотиве из Москве, Шабаба, а акутелни АЕК-а фигурира као решење. Николић је тренер који је радио у великим клубовима, као ниједан од претходно наведених кандидата, и има успеха. Међутим, питање је да ли у овом тренутку жели да се врати у српски фудбал.

Има ту још имена и тренера који су превазишли терене по Србији одавно, попут Славише Јокановића и Жарка Лазетића. Ипак, пошто се нису спомињали у медијима, где је једно име увек тачан одговор, тешко је за очекивати да ће Савез да изненади све и одабере њих. Јокановић има завидну каријеру, али тренутно нема клуб, док је Лазетић стратег Макабија из Тел Авива.

У Савезу су још у ноћи након пораза од Албаније сигурно размишљали о Пиксијевом наследнику, а када се заврши утакмица са Андором требало би да имају јаснију слику о новом селектору.

Србији су преостале још две утакмице у овом квалификационом циклусу (Енглеска и Летонија), а онда следи пауза до марта. Такмичарске мечеве "орлови" ће поново играти тек у септембру наредне године.

Чини се да времена има, али заправо није тако. Дуго одлагање значи да потенцијални кандидати нису заинтересовани јер сваки други разлог за чекање био би погрешан.