Чекању је дошао заслужени крај - Хари Кејн пред првим трофејом у каријери

Почетак приче у којој је Кејн протагониста, а чија се радња заснива на вишегодишњој и неуспешној потери за благом (у овом случају сребром), смештена је у северни Лондон, тачније у "Хејл енд", под рефлекторе "Медоу парка".

У праскозорје новог миленијума, тада седмогодишњем Харију по први пут је сломљено срце. Тренери у млађим категоријама Арсеналове академије саопштили су му да пронађе други клуб, а као разлог су навели лоше физичке предиспозиције, односно вишак килограма.

Разочаран и повређен, али одлучан, Кејн није одустао од свог циља, а касније је изјавио да су га вербални топовски удари у Арсеналу само ојачали. Пут га је даље водио преко млађих категорија Роверса и Вотфорда, све до капија некадашњег "Вајт харт лејна".

До тада су већ све црвене капи исцуреле из Кејновог зараслог срца, те му одлазак у Тотенхем - највећи ривал Арсенала - није представљао проблем. За обрт је међутим било исувише рано. Уследиле су позајмице у Лејтон Оријент, Милвол, Норич и Лестер, а када се 2013. вратио са позајмице из града у ком почива Ричард Трећи, започео је период доминације која је трајала десет година.

Године успона и корак који недостаје

Када се напокон усталио у првој постави, што се поклопило са доласком Маурисија Покетина, Кејн је почео да ради оно што је најбоље знао - да постиже голове.

У првој сезони коју је одиграо као стартни нападач освојио је златну копачку Премијер лиге. Исто је поновио и наредне године, када су "певци"  завршили као други на табели иза Лестера.

Убрзо је постао и најбољи стрелац клуба откако се игра Премијер лига, а стигао је и до највећег броја голова у календарској години, када је елитни ранг енглеског фудбала у питању.

Успео је и да у истој сезони буде најбољи стрелац и асистент такмичења, а подједнако ефикасан био је и у Лиги шампиона. Ниска голова пружала се у недоглед, а ни све чешће повреде нису успориле Кејна, који је био опасан и унутар казненог простора као егзекутор, али и далеко од гола, као асистент и плејмејкер.

Године су међутим пролазиле, а трофеја није било. Изгубио је Тотенхем два финала Лига купа, завршио као други у првенству, а Ливерпул их је зауставио и у финалу Лиге шампиона.

Покетино је напустио клуб, а генерација од које се много очекивало почела је да се осипа. На крају је ред дошао и на Кејна. Неколико лета су острвски медији привлачили кликове насловима о Кејновом одласку из Лондона, све док Бајерн 2023. године није уплатио Данијелу Левију 95 милиона евра како би дао Кејну шансу да освоји трофеј пре краја каријере.

Могао је тада да одахне Алан Ширер, чији би рекорд од 260 премијерлигашких голова сигурно отишао у легенду да је Кејн остао у Тотенхему.

За утеху му је остало укупно 280 голова, бројна лична признања, али и учинак против Арсенала. Клубу који га је одбио због тога што је био "буцкаст" је на 19 утакмица дао чак 14 голова и наплатио му са каматом.

Игра на сигурно и нови блеф судбине

Мастило на уговору са Кејновим именом и Бајерновим жигом није се ни осушило, а већ је почело да се говори како је енглески нападач самим доласком у Баварску скинуо клетву.

Клуб из Минхена је 11 година заредом био шампион Немачке, а у истом периоду је освојио и велик број купова и суперкупова, као и две Лиге шампиона - наизглед идеално окружење за Кејна.

Тамо где је стао у Енглеској, Кејн је наставио нешто јужније. У просеку је постизао гол по утакмици у Бундеслиги, чиме је потврдио статус једног од најбољих нападача у 21. веку и задржао висок ниво ефикасности.

Проклетство га је међутим и даље пратило. Баш када је он постао члан Бајерна, екипа сличног имена из Леверкузена је решила да не изгуби нити један лигашки меч и освоји прву титулу у историји клуба.

На почетку сезоне су поражени и у Суперкупу од Лајпцига, а из Купа Немачке их је већ у другој рунди избацио нижелигаш Сарбрикен. У Лиги шампиона су догурали до полуфинала и деловало је тада да им је то најбоља шанса за трофеј, али је Реал био бољи после још једног у низу преокрета за памћење.

Немогуће се обистинило, те је Кејн поново остао без пехара, тамо где је имао највеће шансе да га освоји.

Крај чекања или ново разочарање?

Све је пак дошло на своје место ове сезоне. На три кола до краја првенства, Бајерн има осам бодова предности у односу на Леверкузен и само је питање времена када ће се прекинути Кејнов пост.

Куп и Лига шампиона више нису у оптицају, али тешко да ће Кејн имати много замерки. Осим можда једне. Бајерн се у 32. колу Бундеслиге састаје са Лајпцигом и реми би му осигурао прво место. Уколико се то и догоди, Кејн последњи судијски звиждук сигурно неће дочекати на терену.

У рутинској победи против Мајнца у претходном колу је добио пети жути картон у сезони, због чега ће бити суспендован и неће бити у саставу за гостовање у Лајпцигу.

Сигурно је да би и он и навијачи више волели да се славље одложи за следећу недељу, када ће на "Алијанц арену" доћи Борусија из Менхенгладбаха, а Кејн поново бити на располагању Венсану Компанију.

Предуго је пак капитен "гордог Албиона" чекао и превише се пута судбина поиграла са њим да би могао да бира услове у којима ће прославити. А било је крајње време да то учини.