Постоје већи католици од папе - Милојевић надмудрен сопственом стратегијом

У највећим утакмицама, на позорницама од чијих светала се замути вид, задрхте копачке, а паника се шири попут хука са трибина - Владан Милојевић је стекао божански статус међу Звездиним навијачима.

Избацио је Краснодар, Салцбург, Јанг бојс и Боде Глимт. Никада није елиминисан у плеј-офу. Три пута је увео тим у Лигу шампиона. И увек је деловао мирно поред клупе, као да унапред зна како ће се сценарио развити.

А онда је у Београд стигао кипарски шампион Пафос. Милојевић се нашао пред зачараним огледалом, које је разоткрило све његове тајне и задало му до сада најтежи задатак - да се бори сам против себе.

Пафос је после меча који је протекао у изузетном темпу, оставивиши и навијаче који су од куће пратили ван столица, успео да стекне гол предности пред реванш на домаћем терену.

За разлику од претходних утакмица одиграних пред капијама Лиге шампиона, Звезда је овог пута морала да се спрема за тим који јој наличи као јаје јајету.

Како смо на овим страницама већ нагласили главне адуте Пафоса, сигурно је да су и у штабу српског шампиона знали одакле им прети највећа опасност. Међутим, било је потребно само 40 секунди да се огледало разбије.

Изгубљена лопта на сопственој половини, лампардовски инстинкт Танковића и Корејина брзина, али и навика да високо и прецизно завршава акције, учинили су да "Маракана" занеми као ретко када у последњим годинама.

Након тога су црвено-бели морали да раде оно за шта нису створени и што им није специјалитет - да безрезервно нападају.

Фијукали су центаршутеви 90 минута кроз шеснаестерац гостију. Само Сеол је пробао минимум десет пута, али је као уосталом и Звездиној игри, тим убацивањима недостајало оштрине и прецизности. 

Елшникови родитељи су на утакмицу стигли бициклима из Словеније, али је више деловало као да је њихов син морао да педала четири дана да би стигао на меч.

Недостајала су Звезди Крунићева плућа, ратоборност и километри које оставља за собом. Иванић није имао своје вече, а Шерифови силни добијени дуели остали су неискоришћени.

Чак је и Тикнизјан у већем делу сусрета деловао неодлучно и бледо. Другачије стога није ни могло да се заврши.

Пафос је са друге стране, као Звезда против ривала поменутих на почетку, био усидрен у мирној луци, чекајући на грешке које ће сигурно стићи. И стигле су. Све што је Звезда из сезоне у сезону приређивала ривалима у квалификацијама, морала је сада да осети на сопственој кожи. И болело је.

Тренер гостију Карседо оформио је тим ком је лакше да се суочи са фаворитом, што је Звезда свакако била пре прве утакмице, него када мора да нападне. На њихову срећу, у реваншу ће противник морати поново да буде офанзиван.

Никада Милојевић није изгубио двомеч са Звездом у европским квалификацијама. Има савршен скор од 15 узастопних победа. Сада је тај учинак на великом тесту.

Општу панику спречава једино чињеница да се српски стратег већ налазио у сличним ситуацијама. Претходне године је заостатак из Норвешке надокнађен у Београду, док су Јанг бојс и Салцбург елиминисани услед већег броја голова постигнутих у гостима.

Никада међутим Милојевић није морао да јури заостатак на гостујућем терену и биће занимљиво за шта ће се определити. Да ли ће напасти свим расположивим снагама од самог почетка, или ће као искусни покераш покушати да навуче противника и искористи његову грешку.

Друга опција му свакако више пристаје.