Пица, вино и фудбал 2011-12

Унија играча и представници Лиге коначно су се договорили око услова сарадње, па је сезона 2011/12 спремна за полетање. На самом почетку треба напоменути две битне ствари: 1) Због добрих игара немачких клубова у европским такмичењима, Бундеслига је прескочила италијанске клубове на УЕФА ранг-листи, тако да ће из Калча само три тима ићи у Лигу шампиона - два директно и један кроз квалификације; 2) Аталанта у нову сезону креће са шест бодова минуса због намештања резултата у прошлој сезони.

У тринаестом издању шампионата Италије у којем се такмичи двадесет клубова, Милан ће бранити титулу. Иако су очигледни фаворити за поновно освајање Скудета, Миланези би овог пута могли да имају нешто јачу конкуренцију него што је то био случај у претходном циклусу.

Аристократија

Милан: Као што је већ речено, "росо-нери" су природан и логичан избор када се говори о највећем фавориту за освајање титуле. Ако ни због чега другог, онда због Златана Ибрахимовића. Момак већ седам година заредом осваја национално првенство (Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан). Тим су појачали Мексес, Таиво, Ел Шарави, Ноћерино и Аквилани, док је престоницу моде, од битнијих фудбалера напустио једино Андреа Пирло. Сасвим солидан прелазни рок у ком је Адријано Галијани урадио таман толико колико је потребно да екипа задржи висок квалитет. Заговорници теорије о „Старачком дому са Сан Сира" опет ће имати својих пет минута, пошто је Милан, у просеку, најстарији тим у лиги, са 28,8 година. Ипак, ствар је порпилично јасна - Милан је први кандидат за пехар.

Интер: Леонардо се преселио у ПСЖ, а у црно-плавом дресу ове сезоне неће бити Етоа, Матерација, Пандева, Мариге и Карже. На „Меацу" су стигли Форлан, Зарате, Поли, Алварез и Џонатан. Велики ризик Масима Моратија. Са клупе ће конце вући Ђан Пјеро Гасперини, који упорно форсира формацију 3-5-2. У овом случају, да би се у потпуности искористио потенцијал Веслија Снајдера, Интер ће вероватно деловати у верзији 3-4-1-2.

Маиконова операција колена могла би да значи да ће Интернационале имати поприличан број проблема у задњој линији. Пажњу треба обратити на младог Коутиња, али и на Рикија Алвареза, који је стигао из аргентинског Велеза, за 12 милиона евра. По квалитету су, сигурно, најближи пратилац Милана. Ипак, нови систем игре, који захтева доста уигравања, а поред тога и одлазак вероватно најбољег играча тима значи да ће Интер морати да рачуна и на споредне факторе, како би опет и званично био најбољи.

Јувентус: Шта рећи о тужном Јувентусу, а не погрешити? Антонио Конте је седми тренер у послењих пет година. Ђузепе Марота је у претходних 12 месеци довео 24 играча. Међутим, последњи прелазни рок може се оценити јаком седмицом. Стигао је Пирло, позиција десног бека решена је потписивањем Лихштајнера, напад је појачан довођењем Мирка Вучинића, док су крилне позиције за фамозну формацију 4-2-4 усијане због јаке конкуренције. Широј публици реалтивно непознати Артуро Видал могао би да буде откровење сезоне, док би по боковима противнике требало да „муче" талентовани Ељеро Елија и, посебно, Марсело Естигарибија. Године полако краду магију Дел Пјеру, али делује да екипа, бар на папиру, има довољну дубину, што је основни предуслов за добру сезону.

Предстојећи циклус (опет) је најављен као година револуције. Само што је иста ствар најављивана и за две претходне сезоне, када је „Стара дама" трку заврашавала на седмом месту. Нови стадион покренуће доста позитивног, али нови тренер и превише нових играча представљаће проблем за "црно-беле". Бар на почетку. Из Торина се стидљиво најављује поход на прво место, али ће, реално, квалификације за Лигу шампиона бити „пуна капа".

Рома: „Вучица" сања амерички сан. Групација из САД стигла је у главни град Италије и има намеру да види Прица Рима како подиже пехар намењен најбољем тиму у лиги. Рома је још један клуб који се одлучио за новог тренера. Луис Енрике је стигао из Барселоне Б, што у преводу значи да је радио оно што гледамо од Гвардиоле, само без присуства великих звезда на терену. Нема више Мексеса, Менеза, Рисеа, Вучинића и Донија. Међутим, имена која су стигла на „Олимпико" сасвим довољно одзвањају у ушима: Миралем Пјанић, Бојан Кркић, Фернандо Гаго, Пабло Освалдо, Хозе Анхел, Ерик Ламела, Габријел Хајнце, Мартен Стекеленбург и Симон Кјер. Отишло се у „минус" преко 50 милиона евра, али само површан поглед на списак појачања склања мисли са новца и рационалног размишљања.

Италијански Манчестер сити? Па, не баш, али за коју годину Рома ће легитимно моћи да наговештава напад на титулу. Нешто слично као Јуве, тим из престонице мораће, у првих неколико месеци, да рачуна на успоне и падове. Борба за прва три места уопште не долази у питање, али ће „вучица" тешко до самог врха.

Наполи: Валтер Мацари је одрадио одличан посао у прелазном року. Не зато што је тим појачан доласцима Бритоса, Џемаилија, Сантане, Донадела, Инлера и Пандева, већ само због тога што су у клубу остали Кавани, Хамшик и Лавеци. Тренер остаје веран свом 3-4-2-1 систему, па по том питању неће бити изненађења. Оно што може Наполи да заустави на путу до титуле је Лига шампиона, где ће им противници бити Манчестер сити, Бајерн Минхен и Виљареал. Јужњаци по први пут играју у елити и постоји велика вероватноћа да ће „изгорети" у максималном моду играња среда-субота.

Ипак, треба признати да се у Напуљу озбиљно ради. Овим темпом, председник Де Лаурентис озбиљно корача стазом која ће на Сан Паоло вратити дане са краја осамдесетих година прошлог века, када је Марадона жарио и палио теренима широм земље. Због компактне и довољно велике групе играча, али и уиграности тима, освеженог са неколико нових лица, Наполи се и ове сезоне мора сматрати претендентом на једно од прва четири места.

Виша средња класа

Лацио: "Небеско-плави" могу ове сезоне до солидног учинка. Оно што је за њих најбитније је чињеница да имају састав који може да добаци до зацртаног задатка, што је једно од првих шест места. Дрес Лација од ове сезоне носиће Миро Клосе, Ђибрил Сисе, Лорик Кана, Мариус Станкевичијус и Абдулај Конко. Ако се сложе са Ернанесом, Радуом и Ледезмом, чиниће респектабилан тим, који може у горњу трећину табеле, а у крајње неочекиваном обрту „закине" и које место више.

Палермо: У каси је 40 милиона евра, али у тиму није Хавијер Пасторе. Мантовани, Захави и Матијас Силвестре доведени су као замена за Аргентинца. Танко... Невиђено забавни председник Маурицио Зампарини ни ове сезоне неће пропустити прилику да створи по који скандал. Само ако му се отвори простор за представу. Делио Роси није више на клупи тима са „Ренцо Барбере". Његово место заузео је бивши тренер Кјева Стефано Пиоли, који је доведен да би побољшао нестабилну дефанзиву. Мечеви у предсезони не наговештавају добру сезону, па ће осмо место, освојено прошле сезоне, моћи да се сматра добрим учинком.

Удинезе: Клуб са крајњег истока земље има импресивно економско пословање. Међутим, питање је како ће се екипа у новој сезони снаћи без Алексиса Санчеза, Кристијана Запате и Гокана Инлера, који су променили средину. Са друге стране, имена попут Квадва Асамое, Антонија Ди Наталеа и младог Дијега Фабринија обећавају интересантан фудбал на Фриулију. Зебре из Удина тешко ће поновити прошлогодишњи успех, али није нереално очекивати да се пробију до шесте позиције.

Фиорентина: Екипа Синише Михајловића се из године у годину труди да смањи заостатак за највећим клубовима, али се чини да нема снаге за одлучујући корак. Победа „виоле" у прелазном року представља останак Рикарда Монтолива, Стевана Јоветића и Алберта Ђилардина. Солидна појачања у лику Хусеина Карже, Сантјага Силве и Матие Касанија требало би да попуне „рупу" која је настала одласком Мутуа, Комота и Сантане. Ако повреде заобиђу тим из Фиренце, заузимање горње половине табеле не долази у питање.

Ђенова: Ове сезоне неће бити градског дербија на Марасију, пошто је Ђенова остала једини прволигаш у граду. Најстарији италијански клуб већ је две сезоне уљуљкан на средини табеле, па се ни ове сезоне не може очекивати значајнији напредак. Тренер Малезани добио је Фреја, Бова, Караћола, Константа, Меркела, Гранквиста и Бирсу, али у екипи нема Рафиње, Папастатопулоса и Ел Шаравија. Ђенова је у стању да изненади по неког фаворита, али ништа више од тога.

Нижа средња класа

Парма: Кратко - најбоља од просечних. Млада и полетна екипа прошле године једва је задржала прволигашки статус, па се у овој сезони очекује мирнија пловидба кроз бурне воде Калча. Новопридошли Борини, Сантакроће и Блази требало би да пруже добру подршку Ђовинку, Креспу, Паладину и Бјабијанију. Десето место је реалан домет ове симпатичне групе.

Ћезена: Један од оних тимова који вам постане драг, само из разлога што га чини скуп играча који су много обећавали, али никада нису испунили потенцијал. Имали су епизодне улоге у неком великом клубу, а онда су дошли и постали део „одбачених". И онда, таман кад се вежете за њих, схватите да могу да добију Барселону, а три дана касније изгубе од Алдершота. И онда вас нервирају. Баш као и прошле сезоне. Муку су мучили до пред крај сезоне и на крају остали у лиги. Ове године не би требало да буде тако. Превасходно због доласка Адријана Мутуа, Хорхеа Мартинеза и Антонија Кандреве. Средина табеле за Ћезену.

Катанија: Сицилијанци тихо улазе у нову сезону. Винћенцо Монтела највише ће се ослонити на Максије Лопеза, док нова појачања у виду Давида Суаза, Давида Ланцафамеа, Серђа Алмирона и Николе Легротаљеа имају за циљ да од „слонова" створе екипу која не размишља о опстанку. Имаће Катанија по које блиставо издање.

Каљари: Иако из сезоне у сезону продају најбоље играче, острвљани успевају да остану у најјачем такмичењу Италије. Влада Аврамов и Албин Екдал су нове аквизиције тима, који, као и Катанија, има довољно знања и моћи да одради сезону без много брига о опстанку.

Болоња: Алберто Малезани преселио се у Ђенову, али првенствено Роберт Аквафреска и Алесандро Дијаманти на терену пружају наду навијачима да ће се десити нешто слично као и прошле године. Циљ је јасан - што пре се докопати броја бодова који ће и следеће године гарантовани надметање са најбољим клубовима на „чизми".

Борба за егзистенцију

Аталанта, Сијена, Новара, Кјево и Леће. Клубови који ће тешко препливати до Серије А 2012/13. Фаворит међу „отписанима" могла би да буде Сијена, иако је тешко веровати да ће "црно-бели" успети да спроведу у дело нападачки фудбал, који је форсирао Антонио Конте у вицешампионској сезони у другој лиги. Симпатичној Новари не гине експресни повратак у другу лигу, док ће Аталанта, погођена казном од шест бодова и неиграњем Донија највероватније поново у други ранг.

Закључак: Чак и грубе црте прве скице коначног распореда на крају сезоне јасно показују да "росо-нери" имају велике шансе за освајање Скудета. Ипак, сигурно неће бити досадно. Неки већ гледају ка јануару и потенцијалним појачањима. Вечерас, од 20.45 диже се завеса на Сан Сиру, где Милан дочекује Лацио. Италија креће у 81. фудбалску авантуру. Уживајте у лудој вожњи!