Епилог у Београду

Партизан је у Ирску дошао да већ у првом сусрету обезбеди пролазак у групну фазу Лиге Европе. "Црно-бели" су још од самог жреба били свесни да су извукли противника који екипи каква је српски шампион не би требало да представља превелики проблем.

Међутим, изабраници Александра Станојевића су у меч ушли мудро, нису се залетали и по сваку цену јуришали ка голу ирског тима. Прву конкретну прилику, већ у петом минуту, пропустио је Камара, чији је ударац са дистанце завршио поред леве стативе гола Рајана Томпсона, некадашњег голмана америчке репрезентације. 

Партизан је играо опрезно, Јованчић и Едуардо су лопту, окренути леђима голу Шамрока, углавном тражили на самој половини терена. Меч одигран пред нешто више од пет хиљада гледалаца, од којих је стотинак било из Србије, није донео превише узбуђења, нарочито у првом делу игре. Острвљани су играли како се то од њих и очекује, дугим пасовима, никада са превише контаката са лоптом.

И поред такве игре, Партизан је стигао до вођства у 14. минуту, када је одлично по десној страни прошао новајлија Јованчић, чији центаршут је стигао до Немање Томића, одличног ове сезоне, који проналази за себе довољно простора да шутира и да постигне погодак.

"Црно-бели" су убрзо били близу и двоструко веће предности, и то после практично идентичне акције. Овог пута је центаршут стигао са леве стране, али Станковићеву лопту Томић није успео довољно прецизно да пошаље ка голу.

Шамрок је у 25. минуту имао прилику после корнера, али је Мареј лоше захватио лопту.

Играчи Шамрока играли су нешто оштрије, а тај стил игре су на тренутке прихватили и фудбалери Партизана, што је могло да им се обије о главу због евентуалних картона који би их, у случају проласка Партизана у Лигу Европе, одвојили са терена у првом мечу.

Најопаснији играч Шамрока је Ден Мареј, а то је показао и на овом сусрету. Прво је покушао са дистанце, да би затим, после ударца са угла и смушене реакције одбране Партизана, његов ударац завршио преко гола.

Други део игре по свему је личио на први, бар у уводним минутима. Фудбалери Партизана су форсирали своју препознатљиву игру у којој доминирају кратки пасови и брза кретња, посебно везног реда. Играчи Шамрока једноставно немају снаге, а ни знања, да тој игри одговоре на адекватан начин, и то је било евидентно на овом мечу.

Партизан је први пут запретио у другом полувремену у 56. минуту, када је на овом мечу доста офанзивни Саша Илић у пријему избацио једног играча Шамрока, али његов добар ударац левом ногом завршио је на шипки која придржава мрежу гола на стадиону Шамрок роверса.

И Едуардо је могао до гола, када је Томпсон погрешио предавши лопту брзоногом центарфору српског клуба, али до промене резултата ипак није дошло.

Други део игре је био јако спор, јако незанимљив и скоро да се чинило да су обе екипе задовољне резултатом који је у том тренутку стајао на семафору.

Шамрок је запретио преко Саливена, чији ударац главом у 64. минуту завршава у рукама Стојковића, а та ситуација најавила је офанзиву ирске екипе која ће трајати до самог финиша.

Шамрок је притискао, и само два минута касније играчи ирског тима су тражили пенал након наводног играња руком у казненом простору Немање Рнића.

А онда, у 81. минуту, напади су коначно донели резултат фудбалерима Шамрока.

Нетипично за већину острвских екипа, кренули су ка Стојковићу кроз средину терена. Врло лоше постављена одбрана Партизана дозволила је Мекејбу да пређе чак три фудбалера, на крају и Бугарина Иванова, и након дуплог паса са Твигом матира Стојковића.

Фудбалери Партизана деловали су несхватљиво нервозно, скоро као да нису знали како да одговоре на ненадане нападе Шамрока.

Сам финиш сусрета није донео ништа вредно помена, вероватно на срећу српског првака. Партизан ипак може да буде задовољан резултатом, а гол у гостима и очигледна предност у квалитету требало би да гарантују миран реванш. Међутим, друго полувреме из Даблина сигурно да позива на опрез и показује колико би озбиљно било прерано отписати ирског шампиона.