Два лица Црвене звезде

Данима уочи утакмице навијачи Црвене звезде су најављивали спектакл, који како обично и бива када Звезда игра у Европи, није изостао. Занимљиво је да су поједини играчи гостујућег тима, који су меч почели на клупи, са фото-апаратима изашли из тунела како би овековечили атмосферу на стадиону о којој прича цела Европа. О кореографији Делија, која се простирала на све четири стране Маракане, сигурно је да ће се још дуго причати.

Роберт Просинечки је најавио да његова екипа неће одступати од формације и тактике коју форсира од када је стигао на клупу црвено-белих, и тако је и било, барем на почетку. Звезда је тражила игру, спустила је лопту, и на тај начин је хтела да парира физички сјајно припремљеним Французима.

То је у уводним минутима и донело неколико нимало наивних ситуација пред голом гостију. Екипа Рена је, иначе, меч играла у формацији 4-5-1 у фази одбране, са јако брзом трансформацијом у иначе стандардну 4-3-3, у фази напада. Током целог сурета Французи су играли у складу са тим договором из свлачионице, форсирајући игру на контре и полуконтре, што је посебно дошло до изражаја како је време одмицало.

Први ударац уоквир гола Рена догодио се у седмом минуту, али Борхин покушај није био довољно озбиљан да значајније угрози голмана Рена.

На другој страни, екипа Рена није створила ни полуприлику у овом делу игре. 

Француски Рен није успевао да се ослободи притиска, а Звезда је то успела да искористи у 17. минуту. Судија Гомеш досудио је једанаестерац након играња руком, а Кадуов сигуран ударац са "беле тачке" је завршио у мрежи.

Француски тим до прве прилике је стигао тек половином првог полувремена. Након слободног ударца, лопта је стигла до Букарија чији покушај главом ипак одлази ван оквира гола.

Негде у овом периоду је и Рен дошао до даха, и игра ове екипе је добила на темпу.

Французи су са два опасна паса кроз средину одбране домаћих показали да могу да буду итекако опасни, и тако су стигли до веома добре прилике. Далма је после брзе контре покушао да пребаци Бајковића, који је лепо реаговао.

А онда, у 41. минуту, након једне изгубљене лопте на својој половини, играчи Звезде имали су прилику да виде заправо колико је опасна контра Рена. Након кратке повратне лопте, искусни Далма је сјајно пронашао нечуваног Питроипу, који рутински вара Бајковића и постиже јако вредан гол у гостима француске екипе. Ова акција, иако делује спонтано, јасно показује одличну уиграност Рена, и сјајни пренос игре из фазе одбране у фазу напада, који је очигледно најјаче оружје овог тима.

Звезда је покушала да одговори у самом финишу, али без већег успеха. Из овог периода треба издвојити и прилику, или оно што је то могло да буде, када Калуђеровић у срцу шеснаестерца није успео да задржи лопту у свом поседу након продора Микића по десној страни.

Звезда је прилику да поврати вођство морала да потражи у наставку игре.

ПОчетак другог дела игре је донео сличну слику на терену. Рен је играо плитко, са линијама тима јако близу једни другима, чекајући прилику за брз контранапад. Играчи Роберта Просинечког, с друге стране, нису поновили темпо из уводних момената првог полувремена, и већ тада је било јасно да нешто није у реду када је игра Звезде у питању. 

У првих десет минута Рен је био тај који је створио две релативно озбиљне ситуације, шутевима са дистанце.

Просинечки је морао да реагује, и тренер Звезде у овим тренуцима на терен шаље опорављеног Евандра уместо стрелца Кадуа. Ова измена, више него иједна друга, требала је поново да убризга живот у игру српског вицешампиона, што се нађалост ниеј догодило.

Толико потребна агилност у игри Црвене звезде је изостала. Рен је деловао сигурније са сваким новим минутом, и Звезда је све теже долазила до контроле над средином терена, која је у мечу какав је овај апсолутни императив.

Прву праву прилику у наставку меча Звезда, тачније млади Лазовић, пропушта у 68. минуту. Ударац овог фудбалера, са ивице петерца, завршио је поред десне стативе голмана Костила.

У 73. минуту, поново након једног контранапада, Мвила је одлично шутирао али је Бајковић добро реаговао. Међутим, екипа Рена ипак долази до преокрета када Хуго Монтањо, који је у игру ушао са клупе, сјајно реагује након једног од многобројних продора Питроипе и шаље лопту иза леђа Бајковића. Оно што додатно брине је и чињеница да је Монтањо имао и превише времена да се, у самом казненом простору Црвене звезде, намести и припреми за ударац.

У последњих десетак минута почели су и да се чују звиждуци са трибина Маракане, прво спорадични али затим све гласнији.

Фудбалери Звезде, међутим, ни тада нису показали довољно снаге да до краја сусрета ураде нешто више. Скоро као да су потпуно други играчи обукли црвено-беле дресове и истрчали на терен у другом полувремену.

Можда вреди истаћи шут главом Борхе, или покушај Тошића слабијом, десном ногом, али је то мало, премало за меч какв је овај био.

И то је било то, Звезда до краја није пружила ништа више, а Рен то није желео. Резултат је остао 2:1 за госте. Тешко да су овакав исход, и оваква игра, довољни црвено-белима за пролазак у Лигу Европе, која је апострофирана као један од циљева пред нову сезону. Изненађења, а победа Звезде у Рену би то сигурно била, су увек могућа, али игра мора да буде на нивоу првих 20 минута током целог сусрета. Питање је наравно колико је то уопште могуће.