Егзибиција на Маракани

Меч је почео, као и увек када Звезда игра у Европи, у сјајној атмосфери пред око 40 хиљада гледалаца. Заиста сјајна посета када се има у виду име противника, као и рана фаза такмичења. Чињенице које само показују колико су се навијачи најтрофејнијег српског клуба ужелели утакмица у Европи. Овога пута, фудбалери их нису разочарали.

Оно што су сви од самог старта приметили, и чему су се сигурно обрадовали, јесте и повратак на терен Милана Вилотића, који, ипак, није играо са траком на руци.

Звезда је одлично отворила сусрет, а посебно је запажен био новајлија Димитријевић. Он је започео акцију из које је проистекла и прва прилика за српског вицешампиона. Борха је добро шутирао главом, након центаршута Микића, али је голман летонске екипе био на висини задатка .

Након још једног лепог потеза Димитријевића, у казнени простор Вентспилса ушао је Тошић, чији центаршут завршава у рукама голмана Власовса.

Међутим, Вентспилс показује у истом минуту да није дошао да се брани, када након лепе акције Вишњаковс излази сам испред Бајковића, али црногорски голман сјајно реагује. Ситуација која је показала да и даље има проблема у задњој линији Звезде, али и која је улила додатну снагу свим фудбалерима „црвено-белих".

Утакмица је у првом делу првог полувремена имала заиста јак ритам, низале су се узбудљиве ситуације, углавном пред голом који је чувао Власовс. Скоро као најава онога што следи, Бразилац Каду ушао је у шеснаестерац, атрактивним дриблингом створио је себи прилику за ударац, али то је учинио недовољно добро.

А онда је дошао и 13. минут, када и почиње Звездина голеада. Каду је извео корнер, на лопту је кренуо Борха али је по Власовса био кобан његов фудбалер, Уругвајац Мартинез, који неспретно реагује и шаље лопту у сопствену мрежу.

Након раног вођства, чинило се да фудбалери Звезде желе да смире игру, и да пасовима по ширини што дуже очувају лопту у свом поседу.

Из једног таквог напада Звезда је изборила корнер, који је поново извео Каду, лопта је дошла до Микића који је враћа у срце шеснаестерца, а Калуђеровић се одлично снашао и у паду шаље лопту у гол Летонаца.

Само који минут касније, посетиоци на Маракани имали су задовољство да виде предиван погодак Дарка Лазовића из слободног ударцам са преко 27 метара. Излишно је рећи да је голман Власовс био потпуно немоћан. Већ тада било је јасно да је на помолу прави бродолом летонског тима.

Звезда је наставила да плете мрежу око гола Вентспилса, опет је лепу акцију иницирао Димитријевић, лопта је стигла до Борхе који шутира доста добро али голман летонског тима, најзапаженији у гостујућој екипи, шаље лопту у корнер. Звезда је била близу постизања поготка и након тог корнера, када је ударац главом Калуђеровића завршио тик поред стативе гостију.

У 40. минуту Борха своју трећу прилику на сусрету претвара у погодак, и то на спектакуларан начин. Колумбијац је примио лопту на неких 16 метара од гола Летонаца, и јако лепим и одмереним ударцем послао је лопту у супротан угао. Још једном, Власовс је само немо посматрао своје немоћне саиграче.

До краја полувремена слика на терену се није мењала, Звезда је до судијског звиждука била јако сигурна, али прилика и голова више није било.

Већ на самом старту другог дела игре Тошић је прошао по левој страни, где га руши играч гостију и судији није преостало ништа друго него да покаже на белу тачку.

Лопту је поставио капитен Ковачевић, одлично је шутирао, али је ипак био за мало непрецизан и његов ударац завршио је на стативи.

Приметна је била и доза нервозе гостујућих фудбалера. Немоћ су покушали да сакрију грубим стартовима, а као последица тога стигао је и црвени картон који је добио Ритварс Ругинс.

Потоп Летонаца наставио се недуго затим, када је свој други погодак на мечу постигао Андрија Калуђеровић.

Уследио је период игре у којем су се играчи Звезде кратким пасовима, на којима толико инсистира Роберт Просинечки, готово поигравали са Вентспилсом. Из напада који је трајао преко једног минута, и у коме су играчи Звезде разменили готово невероватан број додавања, свој други гол у црвено-белом дресу, након само четири проведена минута на терену, постигао је и Мезенга.

Имајући у виду да је меч у сваком смислу био решен, Роберт Просинечки пружио је прилику младом Филипу Јанковићу, о коме је било доста речи у домаћим медијима протеклих дана. Јанковић, који има непуних 17 година, је тако ушао у историју најтрофејнијег српског клуба као други најмлађи дебитант.

У 76. минуту Борха се и по други пут уписује у листу стрелаца. Други гол Колумбијца готово да је био идентичан првом.

Ритам је у последњих петнаестак минута пао, што је и потпуно разумљиво, али то не значи да није било прилика. У изгледној шанси, по први и једини пут у другом полувремену, нашли су се фудбалери летонске екипе, али је Јапанац Шимбура био непрецизан. Са друге стране, полуприлика испред гола Вентспилса је било поприлично, али без реализације.

Крај сусрета сви навијачи Црвене Звезде дочекали су на ногама, и сигурно је да оваква победа, и поред неатрактивности противника, показује да Црвена Звезда може да игра квалитетан и конкурентан фудбал у Европи. Након доста дуго, постоји шанса да Србија има два представника у неком европском такмичењу, што би требало да радује све љубитеље овог спорта у нашој земљи.