Карлосов пут

Један од најплаћенијих фудбалера на у Премијер лиги, Карлос Тевез и даље не зна да ли ће остати у Манчестер Ситију. Богати власник клуба шеик Мансур покушава новцем да задржи сјајног аргентинског нападача, и малтене је дао Тевезу да сам одреди колика би му плата била довољна да остане у клубу.

Ипак, Аргентинац је и раније нагласио да новац није мотив који би могао да га задржи у граду који не може да поднесе. Од првог дана преласка на Острво, прво у Вест Хем, затим у Манчестер Јунајтед и Сити, Карлосу је било тешко да се отресе носталгије за домом у Аргентини и породицом.

Неко би помислио да је Тевез дошао у Манчестер да се мучи из места на којем су текли мед и млеко . Они који га не знају, зачуде се када чују да је Карлос одрастао сиромаштву у, вероватно најопаснијем крају у Јужној Америци и на целом свету, популарном "Форт Апачу".

Прича Карлоса Тевеза донекле подсећа на бајку, или да будемо тачнији, на причу самог Дијега Марадоне, који му је увек био идол.

Ако се некоме у Аргентини помене "Форт Апачи", вероватно ће само одмахнути главом и прекрстити се, као да је неко поменуо сам пакао. А овај крај управо представља тако нешто, не само у Аргентини већ и у целој Јужној Америци.

"Форт Апачи" је насеље у Сиудеделу, на пола сата вожње од центра Буенос Аиреса, које је направљено крајем шездесетих година прошлог века, још за време војне дикратуре у Аргентини. Оно је направљено за потребе Светског првенства у Аргентини 1978. године, када је власт хтела да пресели најсиромашније становнике из централних делова Бунос Аиреса, да не би кварили слику о престоници. Такође тамо је расељавано становништво које се налазило на земљишту на којем је предвиђено да се граде стадиони за Мундијал.

Када се на крају све сабере, предвиђено је да насеље прими око 25.000 људи, од којих је вићина била веома сиромашна. У време када је Карлос Тевез био клинац, овај део града званично је имао толики број људи, док је реално тамо живело више од 100.000 душа.

"Форт Апачи" јем према сведочењу полицијем најопаснији део у Аргентини. Ни најопасније фавеле у Буенос Аиресу, Рију или Сао Паолу, где цвета криминал, не могу да се упореде са овим паклом.

У овом делу града, где је посла јако мало, а дроге у убистава превише, и полиција ретко залази. То се десило када је један полицајац, који је седео на клупи, из чистог мира упуцан са једног од прозора на околним зградама.

У овом окружењу растао је један од најбољих нападача данашњице, и за овим крајем, и поред свог гламура у Манчестеру, он осећа носталгију. Управо је по овом делу града Тевез и добио надимак Апач.

"Услови су били веома лоши, никад нисмо имали много, бар оних материјалних ствари, то је стварно сиромашан крај. Све је било тешко. Када падне мрак, и када гледаш са прозора све те плаши. После неког времена ниси смео да изађеш на улицу. Могао сам да дилујем дрогу и да завршим на дну, уместо тога дошао сам до овде где сам сада", рекао је Тевез.

Чим се закорачи у Форт Апачи јасно је да је Тевез херој и икона овог краја. Целим крајем доминира велики мурал исцртан на једном солитеру на којем је слика Тевеза у аргентинском дресу. Поред тога крај је пун графита и натписа посвећеном јунаку њиховог краја. Порука је одприлике иста и гласи: "Карлос Тевез- играч из народа". То је у супротности са најбољим игралем планете у овом тренутку Леом Месијем, кога многи у домовини не воле. Чести су графити на којима пише: "Меси није Аргентинац".

У делу града, који је од раног јутра опасан по живот, прве фудбалске кораке направио је тада мали Карлитос. На терену ушушканом између солитера, на којем је срча стакла, са једним читавим и једним поломљеним голом, растао је један од најбољих аргентинских нападача.

"Нисмо имали копачке, а фудбал смо играли лоптицом за тенис. Прву праву фудбалску лопту сам шутнуо са 11 година. Улични фудбал је једна од најбољих ствари на свету. Ту си само ти са пријатељима против осталих", каже Тевез.

У оваквом суровом окружењу Тевез се уклопио, јер је од малих ногу био борац. Његов познати ожиљак на врату зарадио је још као десетомесечна беба, када је оборио лонац кључале воде на себе. Мали Карлитос је тада два месеца провео у болници опорављајући се од опекотина, а као успомена остало му је огроман ожиљак. У време када Вејн Руни пресађује косу да би поправио свој изглед, Тевез понавља да му никада није пало на памет да због ожиљка иде на пластичну операцију.

"То је било одсудно искуство за мене, које ме је обележило за цео живот. Никад нисам желео да одем код пластичног хирурга. Што се мене тиче, или ћу се људима свидети овакав какав сам, или нећу. Само знам да се никад нећу мењати због неког другог", одлучан је Тевез.

Тевезу је, као вероватно сваком Аргентинцу, узор био Дијего Армандо Марадона. Овај фудбалер је и кренуо Марадониним стопама када је 2001. године заиграо за Боку јуниорс. Три године на "Бомбоњери" оставиле су неизбрисив траг на Тевеза који је најавио повратак у ту екипу, и то не када му каријера буде на заласку.

"Прву Бокину утакмицу гледао сам са пет или шест година на телевизији. Мој херој је наравно био Марадона. Желим да играм за Боку поново једног дана. У том клубу сам одрастао, обожавам навијаче, а осећај када играш за тај клуб је неописив", наглашава Тевез.

Карлос се тренутно налази у домовини где се са репрезентаацијом спрема за континентални шампионат Јужне Америке, популарни Копа Америка (Copa America), који се одржава баш у Аргентини.

Осим што посећује родбину и пријатеље, Тевез време проводи сакупљајући новац у добротоворне сврхе за сиромашне. Само у Беунос Аиресу око четири милиона људи живи испод границе сиромаштва, тако да је помоћ потребна многима.

"Желим да пружим сиромашној деци све што могу да би имали основу да побољшају своје животе. То желим да радим и у наредним годинама. Одрастао сам на месту које није пружало много могућности, осим ако ниси постао фудбалер. Лакше спаваш ноћу ако знаш да си неком помогао. Није тешко то радити. Желим да их инспиришем да ураде нешто од свог живота. Са много борбе и уз велика одрицања, успеће у томе. Када сам био млад никога није било да ми помогне. Овој деци треба помоћ, а ја желим да будем пример, да им покажем да могу да успеју", рекао је Карлос.

Тевез је одмах по повратку у Аргентину направио добротворни голф турнир на којем је позвао 80 богатијих људи, који су платили по 500 долара за учешће. Сав новац је ишао у добротворне сврхе. Аргентински нападач је открио и да је голф једна од ретких ствари у којима је уживао на Острву.

"Голфом сам почео да се бавим у Енглеској. Када сам стигао на Острво нисам одмах заиграо фудбал, нисам причао енглески, нити сам разумео шта ми кажу. Било је хладно, а ја сам ишао на тренинг и онда кући где сам остатак дана плакао, желевши да одем. Требало ми је нешто да ми окупира пажњу, па сам кренуо на голф", рекао је Тевез.

Иако се још не зна да ли ће и наредну сезону провести у редовима Манчестер Ситија, у Аргентини постоји наградна игра где је главна награда путовање у Манчестер на утакмицу Ситија и упознавање са Тевезом. Ако овоме додамо податак да ће се то десити наредне сезоне, онда можемо да нагађамо да је Аргентинац одлучио да још једну сезону проведе на Острву.