Незапамћена драма у Глазгову, Селтик сломио Хартс за 56. титулу првака Шкотске

Селтик је освојио пету узастопну титулу првака Шкотске и 14. у последњих 15 сезона, односно 56. у историји. Хартсу је одговарао и нерешен резултат на овом мечу да би дошли до наслова шампиона државе први пут од 1960. године.

Ипак, екипа коју предводи Мартин О'Нил после преокрета је стигла до 26. победе у сезони. Селтик је уочи меча имао 79 бодова, док је тим из Единбурга био на 80, па је само тријумф клубу из Глазгова доносио шампионску титулу.

У утакмици одлуке на Селтик парку, гости из Единбурга ушли су са бодом предности, знајући да им је и нерешен исход довољан за освајање прве титуле после 66 година. Дуго је деловало да ће се бајка Хартса остварити, поготово када је најбољи стрелац тима, Лоренс Шенкланд, у 43. минуту довео госте у вођство и утишао скоро 60.000 домаћих навијача.

Ипак, Селтик је успео да се врати пре одласка на одмор. У четвртом минуту надокнаде првог дела, Арне Енгелс је био сигуран са беле тачке за изједначење на 1:1. Тај резултат је и даље одговарао Хартсу, који је био на 45 минута од историјског подвига.

У наставку меча водила се велика борба. Селтик је имао иницијативу и посед лопте, али је одбрана Хартса одолевала нападима. Време је одмицало, нервоза на трибинама и терену је расла и све је слутило на велико славље гостију.

А онда, када су се многи на стадиону већ помирили са губитком титуле, уследио је шок. Играо се 88. минут када је Селтик постигао гол преко Даизена Маеде, помоћни судија је подигао заставицу због офсајда. Уследила је двоминутна провера у ВАР соби, након које је судија Дон Робертсон показао на центар.

Маеда, према судијској одлуци, није био у недозвољеној позицији приликом центаршута и гол је признат. Селтик парк је експлодирао, јер је вођство од 2:1 значило да титула остаје у Глазгову.

Гости су бацили све карте у напад у дугој судијској надокнади од осам минута. У последњим секундама меча, и голман Хартса је отишао у противнички шеснаестерац приликом слободног ударца.

Селтик се одбранио, уследила је муњевита контра "три на нула", а Калум Османд је спровео лопту у празну мрежу за коначних 3:1 у 98. минуту. Одмах потом, навијачи су утрчали на терен, а судија је одсвирао крај и означио почетак великог славља.

Чекaње Хартса настављено у најболнијем сценарију

Може се рећи да је ово један од најболнијих пораза Хартса у клупској историји. Тим из Единбурга је на титулу чекао од 1960. године и био је на само неколико минута од прекида те суше. Ово је готово идентичан, болан сценарио који је задесио Хартс и у сезони 1985/1986, када су такође у последњем колу остали без трофеја. И тада им је био потребан само бод против Дандија, али су изгубили 2:0 у последњих седам минута, док је Селтик победом на другом мечу освојио титулу на основу боље гол-разлике.

Овом победом, Селтик је престигао највећег ривала Ренџерс, који остаје на 55. шампионских пехара.

Настављена је апсолутна доминација два клуба из Глазгова. Последњи клуб који је успео да прекине њихову владавину био је Абердин, који је, предвођен легендарним сер Алексом Фергусоном, био шампион 1985. године.

До 14. титуле у последњих 15 сезона, Селтик је дошао после једне од најтурбулентнијих сезона у новијој историји. Сезона је почела лоше, што је довело до одласка менаџера Брендана Роџерса у октобру. Његов наследник, Вилфрид Ненси, задржао се на клупи само 33 дана, забележивши шест пораза у осам мечева.

Спас је стигао у виду повратка легенде клуба, 74-годишњег Мартина О'Нила, који је преузео тим као привремено решење и успео да га стабилизује. Иако су забележили чак осам пораза у лиги, највише од сезоне 1999/2000, "Келти" су у финишу сезоне везали седам узастопних победа. Та серија их је, уз контроверзну победу над Мадервелом (3:2) у претпоследњем колу из пенала у 99. минуту, и довела у позицију да у директном дуелу са Хартсом одлучују о прваку.

Селтик је сезону завршио на првом месту са 82 бода, два више од Хартса који је остао на 80. Трећепласирани Ренџерс је сакупио 72 бода.