Није проблем Хибернијан, него "хибернација" Партизана

Фудбалери Партизана играће против Хибернијана у Единбургу реванш меч трећег кола квалификација за Лигу конференције. Партизан је у првој утакмици у Београду поражен са 2:0. Публика није негодовала, али је утисак био после тог сусрета да је црно-белима недостаја срећа, дисциплина и организована игра. То ће им, поред осталог, бити неопходно и у Единбургу.

Није ствар у томе што је поражен, већ како је поражен. Потпуна тактичка збрка, губитак концентрације после првог гола, ментални пад и одсуство било каквог одговора – то је највише забринуло навијаче. Деловало је као да тим не зна ни шта хоће, ни како да до тога дође.

Да би Партизан прошао у наредну рунду, плеј-офа за Лигу конференције, потребно је да победи са најмање три гола разлике у Единбургу. Победа од два гола разлике води утакмицу у продужетке, док свака победа са три или више гола – директно води црно-беле даље. То није немогуће, али у овом тренутку делује далеко – не само због снаге Хибернијана.

Средина празна, али решење већ постоји

Кључно питање за реванш није како игра Хибернијан, већ како ће изгледати Партизан. Шкотски клуб није екипа која би у редовним околностима била фаворит у дуелу са београдским великаном. Реч је о тиму који је прошлу сезону окончао на трећем месту у Шкотској, без звезда и играча са великим искуством, али је подмлађени састав црно-белих и дугогодишња нестабилност у Хумској ипак донела резултат да Партизан страхује и од екипа истог или сличног квалитета.

Хибернијан је у Београду показао оно што је Партизану фалило – компактност, дисциплину и стабилност. Мора се имати у виду и то да нису били под резултатским притиском. Но, искористили су све што им је Партизан дао, а дао им је много: празан средњи ред, споре бекове, грешке у додавањима, и највише од свега – неизграђену екипу која делује као да није веровала да може да победи.

Посебно се осетио недостатак контроле у средини терена, што је директно повезано са чињеницом да млади и талентовани Милан Вукотић није добио простор какав је заслуживао. Од њега у великој мери зависи уравнотеженост Партизанове игре. Уме да повезује линије, да диктира ритам и одржава лопту под контролом у осетљивим зонама. Али у првој утакмици није довољно коришћен, делом и због тога што је скаутинг служба Хибернијана одлично припремила утакмицу и препознала његову улогу као потенцијално највећу претњу.

То је резултирало или његовим минималним учешћем, или ограниченим маневарским простором, што је додатно парализовало Партизанову офанзивну осовину. Уколико у реваншу добије праву улогу и поверење, Вукотић може бити фактор који ће одлучити утакмицу у корист црно-белих.

Партизан, дакле, не мора да се плаши квалитета противника, мора да се плаши самог себе. Ако у Шкотској понови грешке из прве утакмице, ако приступ буде импровизован, резултат ће бити исти или још гори. Уколико, међутим, наступи као тим који има шта да изгуби, који игра са ставом, снагом и јасним задатком – онда може да се деси преокрет.

Европска историја Партизана памти и теже моменте од овог. Памти Њукасл, када су црно-бели након пораза у Београду отишли у Енглеску и победили пред пуним Сент Џејмс парком, па прошли на пенале. Памти и Дњепар, када се чинило да је све изгубљено, па се ипак све преокренуло.

Али за успех потребно је да играчи Срђана Благојевића не играју појединачно већ колективно, да нађу лидера на терену и да сваки играч одигра изнад свог просека.

Примарно, морају да контролишу средину терена и избегну брзо примљен гол који би практично гасио наде у даљи пролаз. Управо ту, у борби за контролу простора и темпа, младом Вукотићу мора да се да већа улога него у првом мечу – не само јер то заслужује, већ због тога што тим без њега у фази изградње напада делује празно и расуто.

Међутим, оно што забрињава је то што Партизан изгледа као екипа која зависи од тренутног надахнућа, а не од плана. Ипак, ова утакмица у Единбургу пружа прилику да се нешто промени. Ако тим успе да се избори са притиском, ако први постигне гол и покаже чврстину, могућ је повратак. Али ако уђе у меч као и у први, без идеје и без самопоуздања – још једна европска елиминација је извесна.

Закључак је јасан: Партизан може проћи, али само ако коначно одигра као тим и ако покаже да и даље има карактер великог клуба. Хибернијан није бољи – Партизан је био гори. И зато овај реванш неће бити борба против Шкота, већ против себе самих. У томе лежи и шанса, али и опасност.