Холивудска прича у Рексаму - глумачки пар власника и сценарио који са дна води у Премијер лигу

"Буквално имам чир од 20 центиметара у стомаку тренутно. Сезона се завршава и све се своди на наредне две недеље. Не могу да нам олакшају. Сви пуцамо од стреса. Кажу да то прави бољу телевизију, али то није утеха. Важно је победити", изјавио је Рајан Рејнолдс, један од власника Рексама, пред утакмицу против Чарлтона у претпоследњем колу Лиге један.

Његовом тиму била је потребна победа како би обезбедио друго место и пред својим навијачима наставио успон ка Премијер лиги.

Неколико дана касније, када је судија Бен Тонер последњи пут тог поподнева дунуо у пиштаљку, на семафору је писало "Рексам 3:0 Чарлтон", а у власничкој ложи и на трибинама "Рејскорс граунда" је почело велико славље.

Скакали су од радости Мекелхени и Рејнолдс, чија је подједнако позната супруга Блејк Лајвли такође дошла да испрати нови велики подухват свог изабраника.

Прослава се са стадиона пренела и на улице и трајала је до ситних сати, а нису одолели ни власници, који су се одмах по завршетку меча спустили међу играче и навијаче.

Рексам је тако трећу годину заредом успео да се пласира у виши ранг и дође до Чемпионшипа у ком није играо више од 40 година. У том периоду прошли су много тога - од спора који је могао да их кошта стадиона, преко губитка статуса професионалног клуба, до ивице банкрота.

Сада се међутим налазе у оном делу сценарија када ствари почињу да се мењају набоље, све до коначног остварења наизглед немогућег циља.

Почеци и златни период

Фудбалски клуб Рексам основала је крикет секција из истоименог места, у циљу одржавања форме током зимских месеци. Оснивачка седница одржана је у хотелу "Турф" у октобру 1864. године, што Рексам чини трећим најстаријим клубом на свету и најстаријим тимом у Велсу.

У првих сто година постојања нису имали много успеха и углавном су били део трећег и четвртог ранга такмичења под окриљем ФА. Врхунац су доживели 70-их и 80-их година прошлог века, када су стигли и до друге лиге, али и излазака у Европу.

Као најбољи велшки тим, редовно су освајали тамошњи куп, што им је гарантовало пласман у сада већ заборављени Куп победника купова. Гостовали су тако широм Европе, а пут их је у два наврата одвео и у бившу Југославију, тачније у Хрватску, где су играли против сплитског Хајдука и Ријеке.

Најдаље су стигли 1976. године, када их је у четвртфиналу избацио Андерлехт.

Након тога је уследио пад, који се значајно убрзао почетком миленијума и који је умало водио до самог дна.

Пут до ивице амбиса и навијачка рука спаса

Власник клуба у првим годинама 21. века био је Алекс Хамилтон, бизнисмен ком је некад занимљива играчка досадила и који је желео да клуб истера са стадиона, како би га срушио и земљиште искористио у исплатљивије сврхе.

Побунили су се међутим навијачи клуба, успевши да након неколико година победе Хамилтона на суду. Стадион је остао на месту, али се клуб нашао у великим дуговима захваљујући Хамилтону, те је 2005. године за новог председника изабран локални продавац аутомобила.

Рексам се неколико пута од тада нашао пред банкротом. Одузимани су им бодови, испадали су из једног ранга у други и једино су их љубав и истрајност навијача одржали у животу. Једном приликом су локални симпатизери за дан прикупили око 150.000 фунти како би одложили гашење вољеног клуба.

Навијачи, односно фондација коју су основали, су званично преузели клуб 2011. године, успевши да га додатно стабилизују, али то није било довољно услед великих дугова.

Ситуација је из године у годину изгледала све горе, а током епидемије коронавируса, Рексам се налазио на дну пете лиге, што је био најгори резултат у 150 година дугој историји клуба.

Испоставиће се да је најтамније било пред зору, па се - како то иначе бива у холивудским филмовима - светло појавило онда када је нада почела да јењава.

Холивудов знак на велшким брдима

У новембру 2020. године, одржана је вероватно и најважнија седница у историји Рексама. Дневни ред састојао се од само једне тачке, а она се тицала продаје клуба америчко-канадском пару који није знао ништа о фудбалу (илити сокеру), осим онога што су видели на Нетфликсу.

Гласало је 2.000 навијача, а преко 98 одсто њих је одобрило продају, те су нови власници постали глумци Рајан Рејнолдс и Роб Мекелхени. 

Осим урођене жеље за поседовањем клуба коју необјашњиво поседује сваки просечан мушкарац, холивудски двојац се на неочекиван потез одлучио због документарца "Sunderland till I die", који је посебно утицао на Мекелхенија.

Након одређеног периода истраживања и преговора - избор је пао на Рексам. Два милиона фунти касније, два човека која нису чак ни глумила власнике клуба, нашли су се у непознатом окружењу.

Међутим, новац је одмах направио разлику, а после значајних улагања у претходних неколикои година, Рејнолдс и Мекелхени су дошли на корак до остваривања циља, зацртаног пре слања званичне понуде о откупу.

"На првој конференцији за штампу су нас питали каква су наша очекивања. Роб и ја смо у исто време изјавили - Премијер лига. Сви су се смејали тада, али ми се нисмо шалили. Направили смо велики успех, али су за то пре свега заслужни играчи, тренери и остатак тима", присетио се Рејнолдс након велике победе над Чарлтоном.

Његова супруга Блејк Лајвли се често шалила како се претплатила на И-Ес-Пи-Ен, само како би могла да гледа свог изабраника како се презнојава у ложи, да би и сама дошла на, испоставиће се, прославу титуле.

Ноћ пре утакмице, Рејнолдс је у локалном пабу точио пиво за навијаче, а како сам каже, заљубио се у клуб и град. Љубав пак, није једино што га покреће.

Рејнолдсов њух за бизнис

Осим веома успешне глумачке каријере, Рејнолдс се остварио и као предузетник, чиме је значајно повећао количину новца зарађену испред камера. Прво је основао продуцентску кућу и маркетиншку агенцију, након чега је новац уложио и у производњу џина, телекомуникације и многе друге компаније из различитих области.

Осим тога, знао је и да врати новац уложен у Рексам, а сва је прилика да ће у наредним годинама и много зарадити. 

Одмах по преузимању велшког тима, Рејнолдс и Мекелхени су започели снимање документарне серије "Welcome to Wrexham" у којој из сезоне у сезону прате своје догодовштине у функцији власника и прате развој свог тима. Прича је наравно привукла велики број гледалаца, а самим тим и новца.

Њихова популарност прелила се и на сам клуб, који је процветао у претходних неколико година. Стадион је крцат током читаве сезоне, спонзори се утркују за своје место на дресу и на рекламама поред терена, а поменути двојац може задовољно да трља руке.

Познато је такође колико је слатко парче колача од ТВ права које добијају енглески тимови, нарочито како се ближе гралу Руперта Мардока. Евентуални пласман у Премијер лигу надишао би сва досадашња улагања и био само још један потврда Рејнолдсове пословне генијалности.

Сада је време за последњи чин прве сезоне, чија финална епизода носи наслов Премијер лига. Остаје да се види само, колико дуго ће бити потребно за снимање.