Ливерпулов Коп - сећање на изгубљену битку у Бурском рату

Тифози, хулигани, ултраси, навијачи или једноставно љубитељи фудбала који организовано са трибина стадиона посматрају меч вољеног клуба припадају једном делу културе који се одваја од доминантне.

Често карактеристичних назива, неформалног лидерства и заједничког интересовања, а све у циљу и зарад љубави према клубу.

Припадници такозване Чикашке школе, социолози и антрополози били су зачетници у проучавању супкултура, а шездесетих година 20. века су на основу тада популарног панка и оформљених навијачких група, дефинисали појам - супкултура. 

Навијаче често називају додатним играчем, јер навијањем и подршком помажу актерима на терену и тиму којег бодре да изађе из утакмице као победник.

Многи љубитељи фудбала су се повукли у удобност и комфор дома, те путем телевизијских екрана шаљу позитивне сигнале, а неретко и по коју псовку.  

Неки од оних који из фотеља прате разна спортска надметања били су непосредни актери једне спортске приредбе, али су због сигурности или већ неког другог разлога "повукли" са трибина стадиона.

Преименовање стадиона

Прослављени француски фудбалер Ерик Кантона недавно је у интервјуу за Атлетик поводом спозорстава и крупног капитала у фудбалу, између осталог рекао да су поједини тимови преименовањем стадиона у имена спонзора или власника клуба изгубили душу и историју.

„Срећом, Олд Трафорд је и даље Олд Трафорд, а Енфилд је Енфилд. Можете ли замислити да Олд Трафорд добије спонзорско име? Ако то ураде - жао ми је, али ја више нећу бити навијач Јунајтеда и одустајем од фудбала, заувек", подвукао је Кантона.

Оно што су цркве, синагоге, катедрале и друга светилишта за вернике, рекло би се да су за фудбалске навијаче - стадиони.

Углавном, викенд, односно недеља је дан када верници, али и фудбалски заљубљеници уз ближње проводе време на литургији, миси или пак на деведесетоминутном нестрпљивом бдењу уз једну жељу - да вољени клуб победи!

Фудбал је још у повоју инфицирао разне друштвене скупине и из тога је уследило оснивање спортских друштава, а у том процесу ни верске заједнице нису биле изван, напротив.

Примера ради, две године након што су радници железаре у Манчестеру основали Њутон хит (Манчестер јунајтед), верници, протестанти, махом из добростојећег сталежа у другом делу града основали су Сент Марк (Манчестер сити).

Уколико бисмо на две супротне стране поставили радничку и грађанску класу Енглеске с краја 19. века, а између навијача - који су припадали и једном и другом сталежу - поставили фудбал, увидели бисмо да их је игра на травнатом терену повезивала, а затим и раздвајала у љубави према вољеном клубу.

Навијање и позориште 

Скандирања, повици и песме са трибина су неизоставни део када је реч о пружању подршке, најчешће на најватренијој страни стадиона. Примерице на Ливерпуловом Енфилду то је Спион Коп трибина.

Љубитељима фудбала позната је једна од најчувенијих навијачких песама: "You'll never walk alone", коју навијачи из црвеног дела Ливерпула хорски пре почетка утакмица певају.

Због конструкције, али и емоција приликом певања из свег гласа, трибина Спион Коп на Ливерпуловом стадиону делује као да је смештено минимум 11.000 људи који певачким способностима разполажу гласом Џерија Марсдена.

Поменута песма први пут је изведена у мјузиклу Вртешкa 1945. године у Бродвејском позоришту.

Наиме, главни ликови радње у мјузиклу су Џули Џордан и њен супруг Били Бигел. У другом чину представе, Нети Фаулер, рођака главне јунакиње пева поменуту песму како би утешила и охрабрила Џули након убиства њеног супруга Били Бигела, који је извршио самоубиство како би избегао хапшење након неуспеле пљачке банке.

Дакле, реч је о елегичној, љубавној песми која у једном стиху говори о томе да вољена особа "никад неће ходати сама", што је био довољан разлог да навијачи Ливерпула присвоје песму за химну клуба.

Традиција певања песме YNWA по коме су и познати навијачи Ливерпула започета је 1960-их година, а касније се са Енфилда проширила на неколико других клубова.

Протоком времена и усавршавањем фудбалске игре, навијачке групе су створиле сопствени стил и начин живота због којег се многи плаше, нарочито након агресивног исказивања љубави клубу на трибинама и ван њих, униформисаног изгледа, групног наступа, али и због многих ванфудбалских ствари.

Међутим, навијачи уоште, имају као и многе друге друштвене групе и добре стране, обично њихова саборност излази на видело приликом помоћи неком појединцу или угроженој групи.

Енфилд и изгубљена битка 

Стадион Ливерпула налази се у делу града по коме и носи назив, Енфилд, а изграђен је 1884. године, а на њему су након завршетка градње до 1892. наступали фудбалери ривалског Евертона.

Дом фудбалера популарних "Црвених" направљен је као и већина стадиона, временом се модернизовао и ширио. Сада има четири трибине, симболично именоване: Енфилд Роуд, Кени Даглиш, поменути Коп и главну трибину.

Енфилд Роуд и Кени Даглиш трибине су двоспратне, Коп има један ниво, а главна трибина три. Стадион садржи 54,074 седећа места, а највећа забележена посећеност била је 1952. године на утакмици против Вулверхемптона када је било присутно 61.905 љубитеља фудбала.

Након што је Ливерпул освојио други пут у дотадашњој историји лигашки шампионат у сезони 1905-06, на стадиону је изграђена нова трибина.

Локални новинар Ернест Едвардс, који је био уредник клупских листова Ливерпул Дејли Пост и Ливерпул Ехо, назвао ју је Спион Коп. Према легенди и препричавањима то је урадио несвесно након што је видео како изгледају навијачи док бодре клуб, рекавши: "Овде је на као на Спион Копу!"

Трибина Спион Коп или скраћено Коп, по којој многи други клубови изван, али и у Енглеској називају место на коме се окупљају највернији навијачи названа је по планини на чијем се брежуљку одиграла истоимена борба, 1900. године за време Другог бурског рата у Јужној Африци.

Тада је страдао цео један војнички пук. Више од 300 људи је погинуло, од којих је, махом већина била из Ливерпула и навијала за истоимени клуб.

Погибија се догодила при покушају офанзиве Британске војске да заузме важан стратешки положај, а у то време је и почела изградња нове трибине на Енфилду.

Срдачност и поштовање са Копа 

Позната је чињеница да најватренији навијачи на Енфилдовом Копу знају да искажу поштовање према појединцима који прикажу добру игру и фер-плеј на овом стадиону.

Не догађа се често, али у знак поштовања навијачи из Копа поклањају њихову заставицу, што је симболичан чин одушевљења игром против вољеног им Ливерпула. 

Забележен је такав пример у некадашњој Југославији када су навијачи Ливерпула након утакмице са Црвеном звездом дарвали заставицом трибине брзоногог Слободана Цолета Јанковића.

Звезда је у том мечу савладала фаворизовани Ливерпул, укупним резултатом 4:2. Цоле Јанковић је постигао два велемајсторска гола за тим из Београда, први у Југославији, а други из слободног ударца у Енглеској.

Звезда се тим тријумфом пласирала у четвртфинале Купа европских шампиона. 

Ливерпул са десетог места дочекује Манчестер сити 

Доласком Јиргена Kлопа на место менаџера Ливерпула отпочела је нова ера овог клуба, успешна у рангу оног из периода када је „црвене" предводио Рафаел Бенитез.

Текућа сезона Ливерпула у Премијер лиги делује бледуњаво, млако, али још увек има шанси да „Редси" могу надокнадити чак десетине бодова у односу на водећи Сити или како би барем стигли до најбоље четири екипе Премијер лиге.

Подршка домаћину на Енфилду сигурно неће изостати, као по старом обичају и традицији навијачи са Спион Коп трибине песмом "You'll never walk alone" ће отворити овај сусрет. 

Фудбал без навијача је безлична игра

Имали смо прилике за време коронавируса да путем телевизијских преноса пратимо фудбалске и друге спортске утакмице без навијача.

Домишљати креатори на друштвеним мрежама тих дана направили су популарни мим са чувеним Кантониним кунг-фу ударцем са меча Манчестер јунајтеда - Кристал Палас.

Тај потез био је окарактерисан као ударац у празно.

На сликовит начин је приказан фудбалски живот без навијача који поред фудбалских клубова и играча пишу историју спортских друштава, али и спорта уопште.