Осам сати фудбалског лудила

Од почетка септембра, сваког викенда можемо гледати бар по једну велику утакмицу. Али, ниједан није био као овај, тачније као ова недеља, када ће све прштати од фудбала - од варљивог и кишовитог Ливерпула, преко "чизме" и Дортмунда, све до сунчаног Мадрида.

Баш ће крај реке Мерси, неколико километара од Ирског мора, атмосферу запалити Евертон и Ливерпул. Опет ће овај град, некада велики лучки центар у Европи, бити центар света. Оног фудбалског. Опет ће град бити подељен на плаве и црвене, опет ће све стати у граду Битлса, на тих 90 минута. 

Екипа са Енфилда ће превалити тих неколико стотина метара Стенли парка, који деценијама раздваја црвену и плаву, и закорачити на "непријатељски" Гудисон, један од најстаријих стадиона на Острву.

Додуше, односи ових клубова никада нису били непријатељски. Напротив, у многим породицама има и навијача Ливерпула и Евертона. Одавно га зову "пријатељски дерби", али је свима јасно да то на терену никако неће бити.

Можда су навијачи оба клуба, у финалу Лига купа 1984. године на лондонском Вемблију певали углас "Мерсисајд, Мерсисајд" и "Манчестере, да ли гледаш", али ни у једном дуелу у историји Премијер лиге нема више црвених картона од дуела ових комшија, пријатеља, али у тих 90 минута, највећих ривала.

Непуних сат времена након последњег звиждука на Гудисону, почиње још један дерби Премијер лиге. Неких 350 километара јужније, у Лондону, Арсенал дочекује Манчестер јунајтед.

Иако "тобџије" и "ђаволи" воде битке готово од фудбалских почетака у Енглеској, њихово ривалство је значајно порасло у деведесетим годинама прошлог века, и у првој деценији овог, када су се борили за трофеје.

Сви они који се сећају "пицагејта", дуела Патрика Вијере и Роја Кина, Мартина Киона и Руда ван Нистелроја, рећи ће да је овај велики енглески дерби изгубио на тежини откако Сер Алекс Фергусон више ужива у топлини свог дома, него покрај аут линије са жваком у устима.

У овај дерби, Арсенал и Јунајтед улазе са замењеним улогама. Због изградње Емирата, Арсенал у претходних 15 година није могао да купује као Јунајтед, па се ослањао на њух Арсена Венгера и његов неоспорни фудбалски занат.

Са друге стране, вођен ауторитетом Сер Алекса Фергусона, Јунајтед је имао и куповну моћ, због чега је, до одласка Шкота у пензију, био увек фаворит за освајање трофеја. 

Сада је ситуација другачија - јер је Арсенал један од кандидата за титулу, а Јунајтед пролази кроз период транзиције.

Пола сата након почетка у Лондону, лопта ће се закотрљати у Минхену. Der Klassiker је најзначајнија утакмица у Немачкој, у којој се састају два најуспешнија тима од настанка Бундеслиге - Борусија из Дортмунда и Бајерн.

Иако је Бајерн суверени владар у Немачкој, и нема назнака да би то могло ускоро да се промени, овај класик Бундеслиге је најзанимљији и најузбудљивији меч који се може гледати у Немачкој.

Бајерн, један од најстабилнијих и најбогатијих клубова на старом континенту, годинама ниже успехе и од играча које има у тиму, може, без проблема, да направи три конкурентна тима. наравно, под условом да су сви играчи здрави.

Дортмунд је 2011. и 2012. године успео да прекине (накратко) доминацију Бавараца, највише захваљујући генијалном Јиргену Клопу и одличној селекцији тима, којом у Минхену нису могли да се похвале.

Клоп је отишао, након неуспешне сезоне у Дортмунду, а сада је ту Томас Тухел. Човек за ког сматрају да је нови драгуљ у европском фудбалу. након пет година проведених у Мајнцу, Тухел је сео на клупу Дортмунда, који је опет заиграо фудбал у кој се заљубило пола старог континента.

Шок-терапија је, очигледно, успела, пошто је Борусија победила у 11 мечева од 13, уз два ремија.

Тухел је, иначе, велики поштовалац колеге са претходне стране, Пепа Гвардиоле, са којим је, прича се, неколико пута састајао како би разговарали о фудбалу. Наравно, пре него што је сео на клупу "милионера".

Од 20.30, у Мадриду ће бити "ратно стање", пошто се игра велики градски дерби - Реал и Атлетико.

Последњих година, на утакмицама ових ривала има свега - штипања, ударања, фолирања... Наравно, и оних ствари због којих се фудбал и гледа - спектакуларних голова и лепих потеза.

"Краљевски" клуб, елита сам по себи, гостује "јорганџијама", клубу који је под Дијегом Симеонеом догурао до финала Лиге шампиона. У којем је, изгубио, од кога другог - од Реала.

Кристијано Роналдо, по многим оценама, најбољи фудбалер на планети игра у феноменалној форми, па ће одбрана Атлетика бити на најтежем испиту од старта сезоне.

Атлетико је мењао тим, многи играчи нису на Висенте Калдерону, а нови, попут Џексона Мартинеза, се још увек навикавају на климу и фудбал у Примери.

Неколико, тачније 15 минута касније, у Италији се састају Милан и Наполи.

Милан, Синише Михајловића, посрнули гигант италијанског фудбал, са новим тренером и потпуно новим саставом очекује да се врло брзо врати у сам врх европског фудбала, на место, за које росо-нери верују да им припада.

Али, у модерном фудбалу, морају сами да се изборе за место под сунцем.

Росо-нери не играју фудбал какав би желели да играју, али су тек на почетку "путовања", па се надају да су бољи дани пред њима. 

Са друге стране, Наполи је, такође, променио тренера на почетку сезоне, па је уместо Рафе Бенитеза, дошао Маурисио Сари.

Он је пре Наполија водио Емполи, па мора, и то врло брзо, да покаже да је спреман за велику сцену.

Наполи игра промењиво, али је недавно декласирао прво Клуб Бриж у Лиги Европе са 5:0, а потом и Лацио истим резултато, што буди оптимизам у граду подно Везува.

Последњи дерби ове вечери, игра се у Француској, где Пари Сен Жермен дочекује Олимпик из Марсеља.

Арапским новцем је ПСЖ преузео примат у Француској и већ годинама нема достојног ривала у Француској. Успео је, донекле, Монако пре неколико сезона да изазове "свеце", али је, када је нестао, овај пут, руски новац, и Монако одустао од озбиљног учешћа у шампионској трци. 

Олимпик из Марсеља је протекле сезоне могао да помрси конце екипи из престонице, али захваљујући једном човеку - Марселу Бијелси.

Међутим, пред старт ове сезоне, Аргентинац је напустио Марсељ и Француску, чиме је Марсељ остао без идеје и без концепта. 

Што нипошто не значи да неће бити занимљиво на утакмици ових ривала. Напротив. Врела крв из Марсеља у судару са класом коју поседују "свеци", гарантује само једно - спектакл.

Али, врела крв из Марсеља, у Париз долази само са једним циљем - да победе великог ривала.